"Ruske obaveštajne službe su zakazale"

Đukić, koji je i nekadašnji ambasador Srbije u Belorusiji, povodom dovođenja Kijeva u vezu sa ovim terorističkim napadom, što se odmah moglo čuti iz Rusije, kaže da je takav scenario bio logičan od strane Moskve.

- Međutim, onaj ko prati rat između Ukrajine i Rusije zapaziće da ukrajinska vojska nije bombardovala nijedno civilno mesto - bolnicu, dom zdravlja, stambeni kompleks, školu… Sa druge strane imate da Rusija skoro svakodnevno bombarduje takve ciljeve i uvek staradaju civilni objekti i ima civilnih žrtava - navodi on.

Takođe, kako dodaje, postoji konsenzus da su zakazale ruske obaveštajne strukture.

- I laici i stručnjaci se slažu da su zakazale obaveštajne strukture, pogotovo što je od dolaska Putina na vlast, pre 25 godina, Rusija pretrpela niz ovakvih napada. 2004. godine u Beslanu čečenski teroristi su ubili 330 đaka, prethodno se desio napad i talačka kriza u moskovskom teatru Nord ostu. Mislio sam da je Rusija iz toga naučila jednu lekciju. Ona ima jedan državni organ koji se zove Nacionalni komitet za antiterorističku borbu gde su integrisane sve strukture bezbednosti - navodi on.

Podsetio je i da su početkom marta ruske snage bezbednosti imale žestok obračun u Ingušetiji sa, kako su rekli, teroristima, pri čemu su likvidirali nekoliko pripadnika Islamske države.

"Rusiji ne odgovara otvaranje još jednog fronta"

- Rusiji sad ne odgovara otvaranje drugog fronta, tog antiterorističkog prema Islamskoj državi ili nekoj drugoj terorističkoj grupaciji. Otvaranje tog fronta za Rusiju bi značilo jedan veliki udarac, jedan veliki poraz, a tamo zaista stalno vri. Uvek se nešto dešava na severnom Kavkazu. 1782. godine su ušli u sastav Rusije i imaju jake separatističke pokreta i traže izlazak iz Ruske federacije - objašnjava Đukić.

Prema njegovim rečima, ne bi trebalo očekivati dalje zaoštravanju odnosa između Rusije i Zapada, zato što su, kako kaže, SAD 7. marta upozorile svoje građane da se u Rusiji mogu desiti teroristički napadi.

- To je već bila dovoljna informacija ruskim službama, međutim Putin je to žestoko odbacio i smatrao da je to provokacija. Nekoliko dana iza toga desilo se ovo što se desilo. Sve vreme rata između Ukrajine i Rusije stalna linija komunikacije je između CIA i obaveštajne službe Rusije. Šefovi tih službi su se u nekoliko navrata sretali. Kad su u pitanju ovakvi događaji kada ginu civili, osnovna stvar je da se neko upozori i Rusija ne bi trebalo tako olako da to odbacije - navodi diplomata.

Đukić ističe da ISIS regrutuje jako veliki broj pripadnika iz Rusije.

- Rusija je vodila žestok rat u Siriji protiv Islamske države i u najvećoj meri je doprinela njenom porazu u Siriji. Mogu da razumem da ISIS ima potrebu da se revanšira Rusiji. Verujem da Islamska država deluje na severnom Kavkazu, imajući u vidu rovitu političku situaciju u tom regionu - kaže Đukić.

Stoga, kako navodi, sve ovo može da ima odraza ne samo u smislu odnosa prema Zapadu i Ukrajini u pogledu pojačanih vojnih aktivnosti, već i na unutrašnju situaciju u Rusiji.