Kin: Rađa se nova kineska imperija

N1: Htela bih da počnemo od Kine u kojoj se održao 20. kongres Komunističke partije. Prekršeno je ranije uspostavljeno pravilo da na vlasti ne može da se bude više od 10 godina. Vi ste se bavili i Kinom i kineskom demokratijom, pa kako vidite napredovanje Kine, šta donosi svetu? Šta je Kina?

- To nije lako pitanje, jer je Kina mnogo stvari, ne postoji jedna Kina. Vlada Si Đinpinga insistira da je Kina suverena teritorijalna država. Partija stalno ponavlja da je to princip na kome počiva Kina. Ali, problem je da je realnost sasvim drugačija. Ono što želim da kažem je da širenje ekonomske, političke, administrativne, diplomatske i kulturne moći daleko van granica Kine, proces koji ima ogroman značaj ovih godina 21.veka.

Rađa se nešto poput nove imperije. Ta reč se u Kini ne sme zvanično koristiti. Ne još. Di-ko je kineska reč. Ali to je reč koja je potrebna da bi opisala razmere kineske moći daleko izvan granica Kine.
Kina je imperija do sada neviđene vrste. Ja je zovem galaktička imperija. Posmatrajte to ovako – ova nova kineska imperija je prva koja je rođena iz revolucije digitalnih komunikacija. Ova je imperija u kojoj ogromnu ulogu imaju digitalne komunikacije, gde postoje ogromne korporacije – državne korporacije, privatne i poluprivatne korporacije kao Huavej, Alibaba, Tensent itd. Kina je dakle veliki telekomunikacioni igrač. Jedno od velikih pitanja je da li je ova galaktička imperija sa svojim mnogobrojenim mrežnim čvorištima militaristička. To je veoma savremeno pitanje – šta će Kina uraditi vezano za Tajvan. Moja poruka za vaše gledaoce koji se pitaju da li je ovo imperija koja je sklona ratu, je da se Narodna oslobodilačka Armija i Vlada Kine vođena Sijem drže starog pravila Cuncuja – cilj rata je pobediti bez ispaljenog metka. Dakle postoji strpljenje, volja da se sačeka, nelagoda zbog Putinovog stila vojne intervencije. Dakle, postoji strpljenje, volja da se sačeka, nelagoda zbog Putinovog stila vojne intervencije

Moram da kažem nešto drugo. S tačke gledišta Pekinga, s tačke gledišta ove i do sada neviđene imperije, SAD sada uključene u dva rata istovremeno. Jedan je u Ukrajini, gde SAD šalju oružje i vojno obaveštajne podatke protiv ruske vojske, ali postoji i drugi front koji se upravo otvorio. To je Bajdenova najava da će industrija super provodnika biti zaštićena i da će se učiniti svi napori da se prekinu lanci snabdevanja koji bi omogućili Kini da razvije svoju industriju poluprovodnika.

N1: Zašto se SAD plaše Kine? Kina ne pokazuje nameru da okupira neke teritorije, već da širi svoj uticaj na drugačiji način.
- Kina nije imperija koja okupira teritorije i to je jedan od razloga da se koristi izraz galaktička imperija. Evropske imperije na kraju 19. i početkom 20. veka bi kolonizovale zemlju, na primer, u Africi izgradile glavni grad i vladale administrativno, eksploatišući resurse preko tog centralizovanog sistema. Kinezi ne okupiraju teritorije, mada ima teritorija u Kambodži koja je faktički postala kineska koncesija. Umesto toga to rade kroz investicije i kretanje roba, usluga i kapitala. I na primer, gradnja ‘highspeed’ železnica. Ovo je digitalna imperija koja želi da granice ostanu otvorene, šampion slobodne trgovine itd.

Možemo da kažemo da je američki san za Kinu propao. Dakle, posle raspada Sovjetskog Saveza između 1989. i 1991. američke administracije su uporno ponavljale da se tržišta trebaju otvoriti za Kinu, da američke korporacije treba da rade u Kini, a da bi kineski kapital mogao da radi u SAD i da bi ta slobodna trgovina osigurala da Kina postane baš kao i mi, liberalna demokratija. To je bilo blesavo, to je bila budalasta iluzija koja je sada završena. Ono što sada imamo je imperija koja je konkurent SAD. Svedoci jednog od velikih istorijskih događaja kada se uzdiže nova imperija koja je u napetim odnosima sa SAD. Mnogo zavisi od toga da li mislite da je SAD i dalje dominantna i da će ostati dominanatna ili je u procesu opadanja. Prema mom mišljenju, ako gledate znakove, možete da vidite da je američka imperija u propadanju – gubi ratove, sve je ratove od Vijetnamskog rata izgubila, telekomunikacioni monopol je pod opsadom kineskih telekomunikacija, a postoje i delovi sveta gde je kineski kulturni kapital mnogo viši nego američki – to važi za veliki deo Afrike, za delove jugoistočne Azije.

Ovo je jedan od tih velikih trenutaka. Mi ne znamo kako će se završiti, ali je to trenutak kada se jedna nova imperija uzdiže i veoma je ozbiljan takmac SAD-u, otuda i strah u Vašingtonu.
N1: Kako su SAD došle do ovog trenutka u svom razvoju? Jer prethodnih decenija izvozili demokratiju – u osnovi, vršili su invazije na zemlje ali su to zvali izvozom demokratije, demokratije liberalnog tipa koja je obećavala raj za sve. Kako su došli do faze opadanja?

- Kina je centralni deo te priča. Za 20-30 godina istoričari će pisati da je velika ironija u odluci Kisindžera i Niksona da se ide ka Kini i da se zaobiđe Sovjetski Savez, u tome što je omogućila ponovo rađanje Kine kao globalne sile nakon skoro 200 godina podaništva. Kineski faktor je najvažniji u razumevanju osipanja i nervoze američke imperije.

Američka imperija ostaje na prvom mestu što se tiče vojnog naoružanja. Kina nema vojne industrijske komplekse, procenat GDP-a koji se troši na oružje je daleko manji od polovine onoga u Americi, ali ima druge izvore moći i to je ključna dimanika koju treba pratiti.