Hrana u Nemačkoj jeftinija nego kod nas! I te kako...

 Svi oni koji imaju priliku da makar na kratko posete tu zemlju, već prvog dana shvatiće da natpisi u srpskim medijima nemaju veze sa istinom i imaju za cilj jedino da ubede građane Srbije i da jednoj od najbogatijih zemlji na svetu ne ide najbolje, a kamoli nama.

Prema zvaničnoj statistici inflacija u Nemačkoj je 10 odsto, a u Srbiji neznatno viša – 12 odsto. U marketima ove brojke izgledaju otprilike ovako – mleko koje je u nemačkim marketima pre početka krize koštalo jedan evro, sada košta evro i 10 centi. Litar mleka u srpskim marketima koji je koštao pre početka rata u Ukrajini 79 dinara, sada košta najmanje 124 dinara.

Šećer kojeg u Srbiji i dalje samo povremeno ia u megamarketima košta 103 dinara, a u Nemačkim prodavnicama može da se kupi za 79 centi (93 dinara) i ima ga u izobilju.

Spisak proizvoda koji su u Nemačkoj jeftiniji nego u Srbiji je dugačak i na njemu se nalaze različiti prehrambeni proizvodi, ali i sredstva za higijenu, garderoba i obuća, a pri tom treba imati u vidu da zaposleni u Nemačkoj koji rade puno radno vreme ne primaju manje od 2.000 evra, dok u Srbiji, prema zvaničnoj statistici, polovina zaposlenih zarađuje manje od 56.000 dinara (474 evra).

Na podužem spisku prehrambenih proizvoda koji su jeftiniji u nemačkim marketima nego kod nas nalaze se između ostalih i maslac, koji su prosečni potrošači u Srbiji odavno zamenili jeftinijim i ne tako kvalitetnim proizvodom – margarinom. Pakovanje od 250 grama putera u megamarketu u Nemačkoj možete da kupite već za 2,29 centi (270 dinara), dok u našim prodavnicama pakovanje od 125 grama maslaca košta oko 300 dinara.

Omiljena dečija poslastica „kinder jaje“ u Nemačkoj košta 85 centi (100 dinara), a u Srbiji 120 dinara.

Potrošači u Srbiji „zanemeće“ i kada cene proizvoda kućne hemije u Nemačkoj uporede sa onim u domaćim marketima.

Deterdžent za pranje sudova „Feri“ od 450 mililitara u Nemačkoj košta 1,25 evra (148 dinara), a u Srbiji odnedavno košta bezmalo 200 dinara. Kupka za kupanje „Palmoliv“ od 650 mililitara u nemačkim marketima prodaje se se za manje od dva evra (236 dinara) dok se u Srbiji ne može da nađe za manje od 360 dinara.

Higijenski ulošci „Olvejs“ u našim prodavnicama koštaju odnedavno oko 430 dinara, a u Nemačkoj 3,45 evra (407 dinara).

Kupovina jakni, cipela i patika ne zadaje nikakve glavobolje porodici sa dvoje dece u Nemačkoj jer jakne mogu da se kupe već za 40 ili 50 evra, kožne cipele za 70 evra, a patike za 50 evra. Ukoliko bi svaki od ovih proizvoda istovremeno kupili i roditelji i deca, radnik sa minimalnom zaradom u Nemačkoj potrošio bi nešto više od četvrtine svoje plate, dok bi radnik kod nas sa platom od 50.000 dinara za tu kupovinu morao da radi mesec i po dana.

Slična je situacija i sa računarima, belom tehikom i telefonima jer koštaju manje ili eventualno isto kao u našoj zemlji. Zanimljivo je i da su proizvodi u prodavnicama kojih ima i u Srbiji i u Nemačkoj, kod nas skuplje. Primera radi u prodavnicama „Jisk“ u Srbiji veliki dušek na naduvavanje košta 3.000 dinara, a mali 2.000 dinara, dok u prodavnicama u Nemačkoj isti dušeci koštaju 15 i devet evra.

Ako je za utehu našim ljudima, cene voća i povrća su uglavnom više u Nemačkoj, nego kod nas. Kilogram paradajza je tri evra, kilogram kupusa jedan evro, a posebno su skupe maline i borovnice. Pakovanje od svega 250 grama malina košta 2,22 evra (262 dinara), a pakovanje od 300 grama borovnica 4 evra (472 dinara).

„Nije isto biti nesrećan u gradskom autobusu i u novom mercedesu“, pisalo je davno na zidu jedne zgrade u Nišu, a sad bi taj natpis mogao da glasi „Nije isto biti nesrećan u vreme krize u Srbiji i u Nemačkoj“.