Brisel tajms: U Srbiji je tipičan autoritarni režim

Vanredno stanje je već sredinom marta proglasio predsednik Aleksandar Vučić kako bi se borio protiv virusa i minimalizovao njegov uticaj na ekonomiju.

Prema Upravnom odboru Advokatske komore Srbije, vanredno stanje je uvedeno neustavno, bez formalnog odobrenja parlamenta. Evropski parlament je takođe protestovao protiv te odluke. Brojni poslanici poslali su 9. aprila otvoreno pismo komesaru za proširenje Oliveru Varheiju i izrazili zabrinutost zbog situacije u Srbiji, posebno zbog pretnje slobodi medija.

Varheji je upitan za stav oko prilično ekstremnih mera tokom vanrednog stanja u Srbiji i kakav uticaj one mogu imati na izglede zemlje oko članstva u EU. Evropska komisija dosad nije odgovorila na pismo. Na rang-listi slobode medija "Reportera bez granica" u 2020. Srbija se našla na poziciji iza Mađarske.

- U vreme vladavine predsednika Aleksandra Vučića, Srbija je postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i gde lažne vesti postaju sve većom brzinom još vidljivije i popularnije - stoji u izveštaju "Reportera bez granica".

Profesorka na Biološkom fakultetu u Beogradu Biljana Stojković istakla je da se zaista čini kako se prava priroda političkih režima u svakoj državi sveta otkriva u doba krize.

- Ono što čujemo od predsednika je da je on spasilac čija je dužnost da se brine o nama. Ono što se, uopšteno govoreći, dešava u Srbiji tipično je za autoritarni režim. Vlast širi atmosferu panike i koristi svoje medije za jačanje moći predsednika. Predsednik Vučić odlučuje koje će hitne mere biti primenjene u narednih nekoliko dana, koja će se medicinska oprema kupiti, odakle će se nabavljati zalihe i u osnovi o svemu oko izlaženja iz pandemijske situacije - rekla je Stojkovićeva.

Kao i u većini evropskih zemalja, škole, univerziteti, restorani i tržni centri zatvoreni su od početka vanrednog stanja, ali Stojković druge oštre mere opisuje kao nepotrebne jer se graniče s militarizacijom društva.

- Na početku vanrednog stanja, građanima je bilo zabranjeno da izlaze na ulice tokom nekoliko sati u toku dana, a tokom vikenda su bili potpuno zatvoreni u svojim kućama. Najgora i ponižavajuća mera odnosila se na starije građane koji su bili još ograničeniji u svom kretanju - dodaje Stojković.

Iako je broj zaraženih poslednjih dana smanjen, Srbiju je virus pogodio više nego druge zemlje Zapadnog Balkana.

- Ti podaci nameću pitanje da li su najrigoroznije mere u regionu opravdane i da li su se isti rezultati mogli postići primenom blažih ograničenja ljudskih prava. Čini se da vlada u Srbiji koristi epidemiju kao izgovor da suspenduje prava i da iskoristi situaciju u političke svrhe. Desetine ljudi je tokom krize uhapšeno i optuženo da ne poštuje pravila samoizolacije. Poznato je da neki od ovih ljudi kritikuju vladajuću stranku i vladu. Mnogi od njih osuđeni su na dve ili tri godine zatvora u brzinskim suđenjima putem Skajpa, suprotno krivičnom zakonu - kaže Stojkovićeva.

Mediji su dobili naredbu da ne izveštavaju o pandemijskim podacima iz nevladinih izvora. Novinar koji je pisao o uslovima u jednoj bolnici uhapšen je, a zatim pušten, ali čeka suđenje. Reakcija građana na društvenim medijima i reakcija Evropske komisije primorali su vladu da povuče uredbu.

Na pitanje kako očekuje da će Evropska komisija reagovati na pismo poslanika i da li će to uticati na pregovore o pristupanju EU, Stojkovićeva kaže da u Srbiji ima puno ljudi posvećenih evropskim vrednostima koji se raduju ulasku zemlje u EU.

- Međutim, osećamo da je EU izgubila interesovanje za Srbiju posmatrajući sa strane antidemokratske promene u zemlji. Siguran sam da važni ljudi u EU znaju šta se dešava u Srbiji, ali iz nekih razloga odlučili su da ne reaguju. Prepoznavanje da politički sistem u Srbiji ne ispunjava kriterijume EU sigurno će, u kratkom roku, negativno uticati na pregovore o pristupanju, ali bi moglo dugoročno poboljšati situaciju. Znam da promena zavisi od naše unutrašnje političke borbe, ali treba nam pomoć EU - tvrdi profesorka Stojković.