DRUGI PIŠU Da li Austrija vraća migrante u Srbiju?

- Tokom moje ministarske odgovornosti došlo je i do ugovora sa Srbijom, gde ljude koji su u Austriji dobili negativan odgovor (na zahtev za azil, prim. DW) i moraju da napuste zemlju - ali njihove države ne žele da ih prime nazad - šaljemo u jednu drugu zemlju, naime Srbiju, kako bi se uspostavila razlika da li neko ovde (u Austriji, prim. DW) može biti legalno ili ne.

Tačno je tako rekao Herbert Kikl u emisiji "U centru" austrijskog javnog servisa ORF2 krajem septembra prošle godine. Političar Slobodarske partije Austrije je do maja bio ministar unutrašnjih poslova, dok zbog afere "Ibica" nije pukla vlada Slobodaraca i Austrijske narodne partije starog-novog kancelara Sebastijana Kurca.

Samo sedam dana posle pomenute emisije su u Austriji održani izbori koji su Kurcu doneli koaliciju sa Zelenima. Slobodarce su birači poslali u opoziciju te je Kikl sada šef poslaničkog kluba.

Rečenicu o navodnom ugovoru sa Srbijom je austrijska javnost maltene prečula premda nije baš da svakog dana ministar najavljuje deportacije migranata u zemlje odakle ovi ne potiču. Dakle da recimo neki državljanin Alžira, koji u Austriji nema pravo na azil, a rodna zemlja odbija da ga prihvati - bude vraćen u Srbiju kojom je samo prošao?

Rečenica se zato dobro čula u Beogradu, prevashodno u opozicionim krugovima. Oni su u „ugovoru“ koji je Kikl pomenuo našli razloga da napadnu vlast u Srbiji.

Da li famozni ugovor uopšte postoji? Ili je sve bila predizborna govorancija Herberta Kikla čija se stranka protivi prihvatanju izbeglica i time pokušava da pridobije birače? Istina je možda negde između.

U poslaničkom klubu Slobodaraca tvrde da su u vreme Kiklovog ministrovanja „vođeni odgovarajući pregovori na činovničkom nivou, i sa Srbijom je ispregovaran ugovor o prijemu najpre oko 200 osoba“. U pitanju su, dodaju, odbijeni tražioci azila koji su na putu ka Austriji prošli kroz Srbiju.

- Ugovor je u svakom slučaju ispregovaran do kraja i, prema našim informacijama, obe strane su ga potpisale na nivou činovnika. Nije nam poznato da li se nastavilo sa tim projektom nakon što je Herbert Kikl prestao da obavlja dužnost ministra odnosno da li se time bavi aktuelna crno-zelena Vlada - odgovor je koji je dobio DW.

Iz odgovora se može zaključiti da ugovor o kojem priča Kikl – ako zaista postoji – predstavlja radni sporazum na osnovu Sporazuma Državne zajednice Srbije i Crne Gore sa Austrijom koji je potpisan u junu 2003. godine i reguliše „vraćanje i prihvatanje lica sa nelegalnim boravkom“. Taj sporazum je još na snazi, a baštini ga Srbija kao pravna naslednica SCG.

U drugom poglavlju sporazuma stoji da Austrija i Srbija jedna od druge mogu da zatraže („podnesu zamolnicu“) preuzimanje državljana trećih zemalja ili ljudi bez državljanstva „ako se dokaže ili učini verodostojnim“ da su ti ljudi prethodno boravili ili prešli preko teritorije druge potpisnice. Dakle, u teoriji, Austrija može da traži od Srbije da primi onog teoretskog Alžirca koji nema pravo da boravi u Austriji, ako se dokaže da je taj prošao Balkanskom rutom preko Srbije.

Pravilo ima niz izuzetaka: ne odnosi se na državljane zemalja koji imaju granicu sa zemljom koji bi da ih se reši, ne odnosi se na one koji su u zemlju ušli sa urednom vizom ili dobili izbeglički status, a ni na one koji u jednoj od dve zemlje borave već duže od godinu dana.

Takođe, Beč bi morao da poimence navede koga bi da pošalje u Srbiju – možda, kako tvrdi Kikl, dvestotinak ljudi odjednom – ali onda Beograd ima tri sedmice da odgovori na „zamolnicu“. Srbija, dakle, prema sporazumu iz 2003. nije dužna da automatski prima odbijene tražioce azila iz Austrije koji nisu srpski državljani.