Zaječarska „Gitarijada“ odumire?

Rokenrol nije umro, ali zaječarska „Gitarijada“ jeste. U stvari, nije sasvim, ona vegetira, priključena na aparate, u nesvesnom stanju.

Drže je u životu samo da bi jednom godišnje izmuzli iz nje ono malo života što je ostalo. Nije umrla, a možda je bolje da jeste.

Na jednoj prodavnici u Zaječaru svojevremeno je neko iscrtao grafit: Kako je umro rokenrol? Znaju Zaječarci i šta je pisalo kao odgovor, a znaju i šta treba da se dopiše.

Da će 57. Gitarijada doživeti fjasko, ukazivalo je to da se sa organizacijom krenulo samo dva meseca pre održavanja. Prvo je kreirana cena karte od 2.000 dinara, a tek naknadno su saopštena imena bendova koji će nastupati.

I bendovi su bili dobri. Ali za odabranu publiku koja voli taj žanr. Za neke starije rokere, ova Gitarijada je više bila metalijada. Nema veze, ukusi su različiti, a i pravo na mišljenje ima svako.

Izostalo je 2.000 fanova u Rok kampu, tradicionalnom mestu gde rokeri žive za vreme Gitarijade, a koje je najavio sam gradonačelnik Zaječara Boško Ničić, pošto je, kako je sredinom jula kazao - program napravljen po njihovim željama.

Pitamo gradonačelnika: Gde su fanovi?

Takođe, reklame kao da nije bilo. Kao da su Gitarijadu hteli da održe na tajnoj lokaciji, sa tajnim obožavateljima, i da niko ne dođe – skromno u krugu partijskih drugara.

- Uopšte nema svrhe tražiti krivicu tamo gde je nema. Niti su deca kriva, niti mi stariji. Muzika je živ proces i konstantno se menja. Zato organizacijom ovakve manifestacije moraju da se bave ljudi koji znaju svoj posao i shvataju potrebe novih generacija. A ne organizacijom u minut do 12 po partijskom zadatku. To vodi u propast, što smo imali prilike da vidimo - glasio je jedan od komentara razočaranih fanova Gitarijade.

Kako bi izgledala Gitarijada da nije bilo besplatnih karata?

Ko zna koliko bi ljudi bilo, da za đake karte nisu bile besplatne, ali ni to izgleda nije bio stimulans da se mladi pojave.

Kada se pogleda kompletan utisak sa 57. Gitarijade u Zaječaru, sve može stati u par reči: Tuga, žal i bruka.

Još da su organizatori shvatili šta je Gitarijada i kakav značaj ima, možda bi se ljudi zaduženi za komunikaciju sa medijima, ponašali „normalnije“, a ne da novinarima uskraćuju informacije.

Da se vratimo opet na Mošu Radenkovića. Čovek je od Gitarijade napravio brend, a ovi su od Gitarijade napravili manifestaciju gde manje publike ima nego na seoskim zavetinama.