Da li će nam ovakve vrućine postati uobičajene?

Međutim, nakon toga, temperature su se vratile u opseg očekivanih za klimu kakva je bila tokom 20. veka i došlo je do pojave mraza.

Kako stručnjaci navode, da nije bilo prethodnog toplog vremena, vegetacija ne bi ni krenula, pa mraz ne bi bio u prilici da ošteti biljke.

Potom su usledila su dva toplotna talasa u junu, koji su doveli do obaranja dnevnih temperaturnih rekorda, nakon čega su usledile i jake oluje.

Po izveštaju RHMZ, jun koji je za nama je bio najtopliji od 1951. godine, kada su započele da se sistematski rade analize.

- Sada se nalazimo u trećem toplotnom talasu od početka godine, koji će bit i najduži. Temperature su izuzetno visoke i ponovo se desilo obaranje dnevnih temperaturnih rekorda - kaže za Novu ekonomiju profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vuković Vimić.

- Po sadašnjoj učestalosti toplotnih talasa, oni se i ne čine kao ekstremni vremenski događaji - već nešto što stalno doživljavamo. Ipak, da se ne dešavaju ubrzane klimatske promene, ovi događaji bili bi veoma retka pojava, a ako uzmemo u obzir celu godinu, oni se ne bi javljali svake godine, jedne godine jedanput u toku zime, druge u toku leta - rekla je Vuković Vimić.

Sa naučne strane, ako posmatramo samo jedan deo godine (na primer, sredinu leta), oni bi trebalo da se u tom periodu javljaju jednom u deset godina.

Prosečna temperatura u Srbiji najbrže je rasla upravo za leto, a temperature su dostigle vrednosti da je uobičajeno da nam ovo godišnje doba bude toliko toplo da spada u „ekstremno topla“, ali ako poredimo sa 20. vekom.

- Tako će isto ono što sada smatramo veoma toplim letom biti uobičajeno sredinom 21. veka, a to znači da će biti još probijanja rekordnih vrednosti temperatura - smatra Vimić.

Toplotni talas u kom se trenutno nalazimo, počeo je da se razvija 6. jula, tako da smo danas već skoro pa deset dana u ekstremno toplim uslovima.

Prema trenutnim prognozama, prvo osetno zahlađenje - sa temperaturama bližim 30 stepeni Celzijusa očekuje se oko 20. jula, ali već u nekoliko sledećih dana posle ovog "zahlađenja" nas ponovo očekuje porast temperatura, što znači da osetniji pad temperatura eventualno možemo očekivati od 25. do 29. jula.

- Ovo nam kažu prognoze, a kako će zaista izgladiti narednih desetak dana videćemo uskoro… U svakom slučaju, ovo je drugi toplotni talas ovog leta, pošto je prvi bio registrovan oko 20. juna i na sreću trajao je znatno kraće - dodaje profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević.

On dodaje kako - iako nisu probijeni rekordi za najviše ikada izmerene temperature u Srbiji, tokom više dana odstupanja temperatura od očekivanih vrednosti za ovo doba godine su bila veća od deset stepeni Celzijusa.

Do sada najviša temperatura od 41 stepen Celzijusov je izmerena u Ćupriji, a u nekim gradovima su oboreni i rekordi za najviše izmerene temperature za odgovarajuće datume, kao na primer u Beogradu 12. jula, kada je izmereno 38,1 stepen Celzijusov, što je najviša temperatura za 12. jul od 1920. godine.

- Upravo sama dužina ovog toplotnog talasa jedna od osnovnih njegovih karakteristika, odnosno njegov intenzitet, koji se može izraziti kao zbir odstupanja temperatura od očekivanih vrednosti za ovo doba godine - ističe Đurđević za Novu Ekonomiju.

Ovako dugi i intenzivni toplotni talasi su postali skoro neizostavna realnost tokom leta iznad Evropskog kontinenta.

Od 2018. nije bilo godine da Evropski kontinent tokom leta nije bio pogođen intenzivnim toplotnim talasom, a poslednji u ovom nizu je toplotni talas koji se upravo odvija iznad istočne Evrope, uključujući i Srbiju.

- Jednostavno, toplotni talasi koji ne samo da su danas postali učestaliji nego pre, postaju i sve intenzivniji i samo je pitanje koji region našeg kontinenata će koje godine biti pogođen ovako neprijatnim vremenskim uslovima, koji iz sebe ostavljaju više nego jasne posledice - zaključuje Đurđević.