Bolnice PROPADAJU, a država ulaže STOTINE MILIONA evra u naoružanje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da Vojska Srbije mora biti dvostruko jača nego sada i da se ubrzano radi na razvoju novog oružja, navodeći pre svega dronove. Rekao je da se ide i na sveobuhvatnu transformaciju Vojske Srbije.

- Postoje nova doktrinarna dokumenta koja govore da moramo da budemo mnogo snažniji nego danas i ubrzano na tome radimo. Sve menjamo u vojsci, bukvalno sve iz koncepta sadašnje četiri brigade, lokalizovane po mestu stanovanja. Sve ćemo drugačije da radimo, ali neću još da govorim, dakle kako ćemo kroz divizije, pukove i sve drugo da uvezemo, da u svakom trenutku imamo mogućnost dejstva i delovanja na bilo kojem delu teritorije, plus dodatno ojačanje - rekao je Vučić u Žarkovu, prilikom obilaska Vojnotehničkog instituta (VTI) i prikaza naoružanja.

Iz budžeta Srbije za 2024. prema rečima Vučića, bilo je opredeljeno 360 miliona evra za naoružavanje. A onda je na taj novac dodao nova ulaganja. Kako je najavio, država će "odmah" potrošiti još 186 miliona evra za kupovinu oružja i opreme od domaće namenske industrije, a do kraja godine biće još dva paketa ulaganja u naoružanje od 150 i 400 miliona evra. Međutim, ni on a ni ostali državni zvaničnici do sada nisu precizirali odakle će obezbediti novac za oružje i vojnu opremu.

Dakle, pored već namenjenih 360 miliona evra iz budžeta za naoružavanje, Vučić najavljuje još oko 740 miliona. Bilo bi recimo opravdano da postoje ulaganja u domaću namensku industriju i da postoje porudžbine prema njoj, ali pomenuti iznos je prevelik da se povlače dodatna sredstva iz budžeta zarad naoružanja.

Po svemu sudeći, u budžetu za to nema para i da će za to morati da se poveća deficit i javni dug. Fiskalni savet je u oceni budžeta za 2023. godinu zaključio da će kapitalna ulaganja u bezbednost iznositi jedan odsto BDP-a, "što je za skoro 70 odsto iznad prosečnog nivoa ovih ulaganja u zemljama Centralne i Istočne Evrope".

Naravno, Vučića, koji je, nema sumnje, izašao sa tom idejom treba pitati gde je izvor finansiranja. On može da bude iz budžetske rezerve, dodatnog zaduživanja ili preusmeravanja sredstava iz nekih drugih planiranih investicija u te, nazovimo, investicije u naoružanje. Jer, budžetske rezerve namenjene su za slučaj vanrednih okolnosti, kao što su elementarne nepogode, i ne bi ih trebalo dirati ni u kom slučaju a pogotovo ne zbog ulaganja u vojsku.

Bilo bi mnogo produktivnije da se novac namenjen za naoružavanje uloži u druge oblasti u kojima Srbija grca, a čelnici se brane činjenicom da postoji manjak sredstava za rešavanje problema. Tako je Ana Brnabić, posle razgovora sa paorima, tvrdila da su njihovi zahtevi nerealni i da Sbija u ovom trenutku nema toliko novčanih sredstava "da im ispuni sve zahteve".

Inače, problem trke u naoružanju na Balkanu počeo je 2015. godine, kada je Hrvatska zatražila od Sjedinjenih Država da doniraju 16 višestrukih raketnih sistema M270 proizvedenih od kompanije Lockheed Martin, opremljenih balističkim projektilima. Reagovao je aktuelni predsednik Srbije i tadašnji premijer Aleksandar Vučić konstatacijom da je njegova zemlja "morala da pronađe odgovor”. Odgovor je tražio u Rusiji, nakon čega je Moskva obećala da će u januaru 2016. pokloniti model ruskog raketnog odbrambenog sistema S-300.