Kolektivni vertikalni mobing - "tragedija" u izvedbi uprave Dečjeg pozorišta u Subotici

S tim u vezi GO SSP Subotica izdaje saopštenje za javnost u kome se, između ostalog, odslikava kratak istorijat ove značajne ustanove i baca svetlo na aktuelne događaje za koje subotička javnost ima pravo da zna.

Dečje pozorište Subotica se pominje prvi put još decembra 1934. godine kao lutkarsko pozorište, s tim što tada deluje kao amaterska scena. Svoj prvi profesionalni ansambl Dečje pozorište Subotica dobija tek s početka 50-ih godina prošlog veka i od tada pa do danas bilo je uspešno u većem delu svog višedecenijskog postojanja.

Dečje pozorište je prolazilo kroz različite promene koje su u većoj ili manjoj meri uvek pratile teškoće u radu, ali je nekako uspevalo da ostane dosledno u ostvarenju svoje primarne kulturne misije - obrazovanja i vaspitanja najmlađeg naraštaja, tj. razvoja i nege pozorišne kulture kod najmlađih.

Međutim, nekoliko godina unazad, tačnije negde s kraja 2015. i početka 2016. godine, u radu Dečjeg pozorišta Subotica postajao je sve izraženiji trend napuštanja kulturne misije pozorišta kao njegove primarne i najvažnije misije, tako da je umetničko stvaralaštvo ove značajne ustanove kulture na izvestan način potisnuto u drugi plan.

Nesumnjivo da opšta recesija u raznim aspektima kulturnog stvaralaštva, kao i kontinuirano redukovanje izdvajanja sredstava namenjenih kulturi uopšte, nije zaobišlo ni Dečje pozotište u Subotici, a sličan trend je, nažalost, takođe bio primetan i u oblastima obrazovanja, nauke i sporta.

Različite turbulentne pojave u društvenom razvoju, kao što su određene statusne promene, politika kadriranja u ustanovama kulture i pitanja obezbeđenja osnovnih materijalnih i tehničkih uslova za rad, bile su direktno ili indirektno posledica jedne nekonzistentne i loše vođene politike u kulturi grada Subotice.

Politički interesi bi uvek bivali nametnuti od strane vodećih ljudi koji su postavljani uglavnom po partijskoj liniji ili političkoj podobnosti, a koji su često bili nekompetentni bez obzira na to da li su dolazili iz struke ili ne. Kultura bi na taj način bivala transformisana u instrument ostvarenja različitih političkih interesa. Tako je i Dečje pozorište u Subotici bilo dovođeno u situaciju da se poslednjih godina ponajmanje bavilo svojom izvornom delatnošću i misijom u kulturi.

Sveprisutni državni intervencionizam, kao teško nasleđe iz ranijih vremena, ostao je i dalje praktično jedini princip delovanja i aktuelne, kao i svih prethodnih državnih administracija. Ovde se sa žaljenjem mora istaći da se ovaj princip i danas ostvaruje u vidu nekakve subordinacije, nametanjem rešenja „odozgo”, lišenim čak i elementarnog kvantuma konstruktivnog duha od onih političkih subjekata i njihovih eksponenata koji imaju „većinu” na političkoj sceni.

Pritom, usled izostanka poštovanja fundamentalnih načela i principa u izradi strategija zasnovanih na jasno definisanim načelima i naučnim metodama, svaka tako vođena kulturna politika sa čijom se realizaciijom počinjalo, nužno je doživljavala krah već kao idejno rešenje i pre nego što je njeno ostvarenje stvarno bivalo započeto.

Naime, Dečje pozorište Subotica interesuje organe i lokalne i državne uprave onoliko koliko je eventualno pogodno da se preko kakvog investicionog poduhvata realizuje određena javna nabavka.

U kontekstu kadrovske politike, nažalost, izostajao bi bilo kakav konkretan plan i izrada programa stručnog osposobljavanja i usavršavanja „proizvođača” repertoarskog sadržaja, što je posebno osetljivo pitanje zbog činjenice da je repertoar Dečjeg pozorišta namenjen deci od jaslenog, preko predškolskog do osnovno-školskog uzrasta. Odabir kadrova bi bio zloupotrebljavan čak i u procedurama iniciranim od državnih organa.

Tako je početkom 2016. godine rigidno zloupotrebljen proces smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, što je bio nalog spoljnopolitičkih faktora iz bankarskih, odnosno finansijskih krugova, te se u dva navrata čak dogodilo da je Dečje pozorište u Subotici, diskriminacijom pojedinaca, kao navodne tehnološke viškove proglašavalo stručne kadrove, a zadržavani su u radnom odnosu zaposleni bez odgovarajuće stručne spreme, odnosno umetničke akademije.

Ovo je direktan dokaz potpune nebrige menadžmenta u Dečjem pozorištu za bilo kakvo iole smisleno vođenje kadrovske politike, ali pre svega nebrige za kvalitet programskih sadržaja koje Dečje pozorište stvara ili bi trebalo da stvara.

Ovakve zloupotrebe su otuda svoj epilog nužno dobijale u višegodišnjim sudskim procesima i poništavajućim sudskim odlukama kojim su ovakvi proizvoljni potezi menadžmenta i diskriminacija pojedinaca bivali sankcionisani.

Istovremeno, uprava Dečjeg pozorišta tj. poslovodni organ i Upravni odbor, u čvrstoj sprezi sa organima u lokalnoj samoupravi koja je formalno i osnivač Dečjeg pozorišta Subotica, činili su sve da se svaka kritika rada suzbije po svaku cenu, pa je tako više očiglednih slučajeva - školskih primera, zlostavljanja pojedinaca na radu kojem su oni bili izlagani u razdoblju od oko pet godina, zataškavano sudskim odlukama koje je menadžment Dečjeg pozorišta Subotica, kao nepovoljne u ishodu po zaposlene unapred najavljivao, čime je indikovana izvesna sprega osnivača Dečjeg pozorišta sa pojedincima u pravosudnim organima.

Pri tome, progoni pojedinih zaposlenih bi usledili nakon prijavljivanja nezakonitosti u radu i nedozvoljenog raspolaganja pozamašnim novčanim sredstvima, naročito u slučaju prijave zaključenja evidentno štetnog ugovora što je rezultiralo propašću novčanih sredstava u iznosu od oko 25.000 evra, avansno plaćenih za nabavku određene tehničke opreme koja nikada nije isporučena, a menadžment Dečjeg pozorišta Subotica se nikada nije postarao da izdejstvuje povrat tih sredstava ili da se na drugi način nadoknadi prouzrokovana šteta.

Na kraju, vođena su ukupno tri radna spora u kojima su nezakonito otpušteni diplomirani glumci i pojedinci iz kategorije dokazano stručnih i akademski obrazovanih kadrova morali da napuste Dečje pozorište Subotica, kao što su višestruko nagrađivana dipl. kostimografkinja Kanjo Erika i dipl. glumac Kalo Bela; neki su ipak uspeli da sudskim postupcima ponište odluke o raskidu Ugovora o radu (J. Rašković i T. Sloboda).

Istovremeno, jedanaest zaposlenih u Dečjem pozorištu Subotica, radi zaštite od kolektivnog vertikalnog mobinga na radu, ustalo je protiv nepravde i pokrenulo tužbe, ali su bezmalo svi ovi postupci, nažalost, pretrpeli neuspeh – zaključuje se na kraju saopštenja za javnost GO SSP Subotica.