Srbima u Hrvatskoj preti kazna od 5.000 evra: Svako ih može prijaviti

Vlasnici grobnih mesta dužni su ukloniti spomenike u roku od 30 dana ili će im slediti kazne do 5 hiljada evra.

Hrvatski sabor je usvojio Zakon o grobljima koji predviđa uklanjanje srpskih spomenika postavljenih posle 30. maja 1990. godine, a koji vređaju nacionalne, verske i moralne osećaje građana Hrvatske. Vlasnici grobnih mesta su dužni da spomenik uklone u roku od 30 dana, u suprotnom slede im kazne i do 5 hiljada evra.

Srbi iz Hrvatske ocenjuju da je sve deo kampanje uoči lokalnih izbora 18. maja i ispunjenja zahteva Domovinskog pokreta, bez koga HDZ ne bi mogao da ima većinu u Saboru.

- Dao život za Srpsku Krajinu, ubile ga ustaške garde, poginuo za slobodu srpskom narodu, krajiški junak sa četiri ocila - samo su neki od ćiriličnih epitafa na nadgrobnim spomenicima u Hrvatskoj koji su ocenjeni da vređaju verske, nacionalne i moralne osećaje građana. Kao primer navodi se grob Vukašina Šoškoćanina, komandanta odbrane Borova Sela nastradalog u maju 1991. godine, čija spomen ploča je uništena.

- Nema više tela Šoškoćanina Vukašina na tom mestu. Njegova porodica, znajući šta može biti, oni su to telo, pre nego što je ova Sremsko-Baranjska oblast vraćena u ustavno-pravni poredak Hrvatske, to je bilo u januaru 1998, preneli njegovo telo u Bođane. To je manastir koji se nalazi kod Bača u Vojvodini, a Hrvati su se potrudili prošle godine u julu da razbiju tu ploču, a onda u novembru da je skroz smaknu. Sad je ostala samo kapela - kaže Savo Štrbac iz dokumentaciono-informativnog centra "Veritas".

- Na mauzoleju Šoškoćanina, kako ga mi zovemo, kojem su skinuli ploču pre par meseci nadajući se da će ostati ova nakarada od spomenika, neće ostati. Biće uklonjena i ona - kaže Stipo Mlinarić, poslanik Domovinskog pokreta.

Pored kapele Šoškoćanina, prema novom zakonu o grobljima koji je usvojen na predlog poslanika Domovinskog pokreta, uklonjeni moraju biti i ostali spomenici koji vređaju osećanja hrvatskih državljana, a koji su podignuti posle 30. maja 1990. godine. Takvih je kažu između 40 i 60 Hrvatskoj.

- Moje pitanje bilo usmereno ka ministru: Da li to znači da će se rušiti spomenici na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, on mi je tada odgovorio da neće, osim u slučajevima kad se vređaju moralni verski i nacionalni osećaji - kaže Dragana Jeckov, poslanica SDSS u Saboru.

Spomenike može prijaviti bilo ko?

Ono što brine je što sporne spomenike, kažu, može prijaviti bilo ko, a o njihovoj prikladnosti odlučuje se na nivou Županije. Ukoliko se oceni da je spomenik uvredljiv, biće naloženo vlasniku grobnog mesta da ga sam ukloni, a ukoliko to ne učini, ukloniće ga komunalna firma i isporučiti mu račun, a preti mu i kazna. Vlasnik ima pravo žalbe, ali sama žalba ne odlaže izvršenje.

- Sve će se desiti u roku od 30 dana od kada stupi ovaj zakon na snagu. On je usvojen 30. aprila, stupiće na snagu 8 dana po objavljivanju u Narodnim novinama. Nisam video da su te narodne novine još izašle. Svakako ocenjujem da će to biti vrlo brzo i pre lokalnih izbora u Hrvatskoj koji su zakazani za 18. maj - smatra Štrbac.

- Isključivo se govorilo o zakonu koji je donet samo sa jednim jedinim ciljem, a to je spašavanje rejtinga Domovinskog pokreta, imajući u vidu činjenicu da smo mi u kampanji za lokalne izbore - kaže Jeckov.

Lider SDSS-a Milorad Pupovac u Hrvatskom saboru postavio je pitanje šta je sa osećanjima Srba, Roma, Jevreja, šta je sa ustaškim simbolima koji su i dalje prisutni u javnom prostoru? Da li zakon važi samo za manjine, ili će se konačno primenjivati jednako na sve, a odgovor koji je dobio bio je da se zakon odnosi na spomenike postavljene posle 30. maja 1990. godine.