Region
08. 01. 2025. 15:48 0
Šta zna jedan ministar šta je socijala: Najsiromašniji Crnogorci za celu godinu prime JEDNU platu funkcionera
U poslednje tri godine osnovna socijalna pomoć u Crnoj Gori porasla je manje od 20 evra po osobi, pokazuju podaci Ministarstva socijalnog staranja dostavljeni Radiju Slobodna Evropa (RSE).
Za to vreme minimalne plate su prosečno porasle oko 300 odsto (sa 225 na 600 evra) koliko su uvećane i najniže penzije (sa 150 na 450 evra).
Mesečni iznos socijalne pomoći, koja se zvanično naziva "materijalno obezbeđenje porodice" za jednu osobu iznosi 90 evra, za dvočlanu porodicu 108, četvoročlanu 153, a za porodice sa pet i više članova 171 evra.
Ti iznosi su tri puta manji od "linije siromaštva", koju je izračunala državna Uprava za statistiku Monstat, a koja je za jednu osobu 280 evra a za četvoročlanu porodicu 590 evra.
Svi koji mesečno imaju ispod tog iznosa su u kategoriji siromašnih.
Na pitanje RSE o ciljevima socijalne pomoći, iz crnogorskog ministarstva navode da se po zakonu ona dodeljuje kako bi se "obezbedio minimum egzistencije".
- Materijalno obezbeđenje je osnov za ostvarivanje i drugih prava, tako da se navedeni iznosi ne mogu uzimati kao jedina njihova primanja. Ako imaju decu, dodatak iznosi 57 evra po detetu, a tu je i jednokratna novčana pomoć...
Život četvoročlane porodice sa 266 evra
- Kirija nam je 200 evra, a socijalno i dečiji dodatak ukupno 266. Kad račune platimo, ne ostaje nam ni za osnovne namirnice - kaže za RSE Mirjana (40) iz Nikšića, čije je prezime ostalo poznato redakciji RSE.
Izračunala je šta može da kupi za porodicu kada plati rentu.
- Tačno hleb i po i litar varenike (slatko mleko) dnevno, puta 30 dana. Ako kupim sir da im pravim poparu, kako ću platiti struju? A gde im je voće, meso, povrće i sve ostalo? - kaže Mirjana.
Najteže joj pada, kaže, kada deci od 12 i sedam godina, "nema ni paštetu da kupi ".
Za ovu nikšićku porodicu socijalna pomoć je jedini izvor prihoda, jer Mirjanin suprug zbog bolesti "nije sposoban za rad".
Prema njenim rečima, tešku situaciju im otežava i što za supruga mora da kupuje neke lekove koji nisu na listi besplatnih.
- Užas i sramota da je ovolika socijala i pomoć za najugroženije, kako da preživimo. Znam da radom ne doprinosimo državi, ali svako može da se razboli i da mu se desi da je nesposoban... Ali, moja porodica za godinu primi koliko poslanik ili ministar za mesec dana - kaže Mirjana.
Prosečna plata poslanika u Skupštini ili ministra u Vladi je veća od 1.800 evra.
- Svako poskupljenje me pogađa. Ne mogu najosnovnije da kupim deci, dnevno mi trebaju tri hleba, jogurt i mleko. A za ostalo nemam. I ne znam kako da se živi - ispričala je za RSE majka dva deteta, korisnica Banke hrane.
Ona bi, kaže, radila bilo šta da prehrani decu, ali mora da neguje bolesnog muža, koji je sa nepunih 47 godina već imao dva infarkta.
- Stalno smo po hitnoj i bolnicama. Teško se snalazimo, rodbina pomaže da nekako preguramo mesec. I onda opet, sve ispočetka od socijalnog do socijalnog. O deci da ne pričam, šta im sve fali - rekla je ona.
Šta o visini socijalne pomoći kaže Brisel
Na pitanje RSE da li Crna Gora sa ovakvim iznosima socijalnih davanja ispunjava kriterijume Evropske unije (EU), iz Ministarstva kažu da oni ne postoje, već da postoje "samo preporuke".
S druge strane, RSE je u Evropskoj komisiji rečeno da Brisel od Crne Gore "očekuje rad na rešavanju ključnih principa Evropskog stuba socijalnih prava".
EU je taj stub definisala kroz 20 načela koje bi svaka država članica trebalo da ispuni kako bi svima osigurala dobar posao i ostala prava.
Jedno od njih je "sva deca imaju pravo na zaštitu od siromaštva, dobru negu i obrazovanje", dok odrasli imaju pravo na osnovne stvari potrebne za život.
- Oni koji nemaju posao imaju pravo na naknadu za nezaposlene u iznosu koji će im priuštiti osnovne stvari za život. Osobe koje sebi ne mogu priuštiti osnovne usluge imaju pravo na dodatnu pomoć Vlade - piše u načelima EU .
Evropski zvaničnik je naglasio da se Crna Gora obavezala da će "ubrzati reformu sistema socijalne i dečije zaštite":
- Radi efikasnijeg i transparentnijeg korišćenja javnih sredstava, u kontekstu reformske agende u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.
Zvaničnik podseća na Izveštaj Evropske komisije o napretku u kome je konstatovan "određeni napredak" u odnosu na preporuke iz 2023. u Poglavlju 19, koje se tiče socijalnih politika.
Šta će preduzeti Vlada
U Ministarstvu socijalnog staranja su svesni da ključna socijalna pomoć nije dovoljna da obezbedi egzistenciju onima kojima je potrebna.
- Nesporno je da utvrđeni iznosi nisu u tom smislu dovoljni, ali nisu i druga primanja kao što su penzije lična primanja i sl.
Na pitanje RSE šta će Ministarstvo preduzeti za najsiromašnije, čija su godišnja primanja manja od jedne ministarske plate, navode da će preispitati visinu naknada.
Naime, u 2025. je planirano donošenje novog Zakona o socijalnoj i dečjoj zaštiti, kada će, navodi Ministarstvo, "nastojati da se ova oblast unapredi".
O siromašnima
Nema preciznih podataka koliko građana Crne Gore živi u siromaštvu. Nadležni o tome imaju različite podatke. Za Ministarstvo socijalnog staranja u kategoriji siromašnih su lica koja primaju "materijalno obezbeđenje porodice".
- Nema drugih parametara za utvrđivanje koliko građana živi u siromaštvu, osim uslova za ostvarivanje tog prava koje propisuje Zakon o socijalnoj i dečjoj zaštiti. To socijalno davanje dobija 17.584 pojedinca od kojih oko 10.000 dece - navodi Ministarstvo.
Dodaju da neki vid socijalne pomoći prima 276.000 građana
Navode da Monstat ima podatke o broju siromašnih u Crnoj Gori.
Ankete o dohotku i uslovima života koju je Monstat sproveo 2023. pokazuje da u Crnoj Gori u riziku od siromaštva živi 124.000 građana, odnosno jedna petina stanovništva.
U Crnoj Gori živi 623.000 stanovnika.
Komentari 0
ostavi komentar