Seka Sablić: Vučić ima rasistički stav prema bakama i dekama

Seka Sablić je filmska, pozorišna i televizijska glumica i već decenijama važi za našu najbolju komičarku ili kraljicu komedije kako je često nazivaju. Njenu karijeru u pozorištu obeležio je period proveden u Ateljeu 212 gde je odigrala bezbroj zapaženih uloga, a vrhunac popularnosti je doživela ulogom Kristine u "Maratoncima". Sad u Jugoslovenskom dramskom igra u četiri predstave.

Više od 50 godina se bavite dramskom umetnošću, jedna ste od najpopularnijih glumica na prostoru bivše SFRJ, da li Vam se čini da je kultura u Srbiji danas potisnuta, da je nadvladalo primitivizam, bahatost, skaradnost...?

- Poznato je da je kultura ogledalo društva, to smo već 100 puta i rekli i čuli i pisano je o tome i Šekspir je to izgovorio... Naše društvo propada od kraja 80-ih. Čini mi se da je sve veoma precizno i namerno isplanirano tako da se kultura uništavala, marginalizovala i na taj način potpuno nestala, udaljila od naroda, tako da su pod kulturu podvedeni turbofolk, najstrašnija estrada, jeftinoća i više je i smešno govoriti o tome. Dakle, kultura je godinama uništavana i potpuno je bila stalno u jednoj devalvaciji - kaže Seka Sablić za Direktno.

Da li je narodu postalo teško da konzumira kulturu, ili jednostavno nema izbora, primoran je da pre svega preko režimskih medija svaki dan čita i gleda najogavnije moguće sadržaje?

- Mediji imaju ogromnu moć i mogu neosvešćenom narodu da rade šta hoće.

Imate li utisak da je i moral postao prevaziđena kategorija?

- Ta reč više ne postoji. Legalizovan je nemoral, tako da ljudi nisu ni u odnosu sa moralom.

Nekulturu nam svakodnevno demonstriraju i političari, naročito oni koji ne silaze sa TV ekrana. Kako doživljavate njihova obraćanja naciji, kako taj nedostatak političke kulture dopire do običnog čoveka?

- Gledam to kao jeftine komedije. Jedan govori jeftin lažan tekst, to jest laže, a statisti iza klimaju glavom. Dakle, gledali smo 100 puta takve predstave, ja sam uvek mislila kako je to malo lažno i preterano, međutim nijedna komedija koju sam dosad gledala, hiljade tih Nušićevih divnih tekstova nisu stigli ovu stvarnost koju mi sad živimo.

Kazali ste da ne gledate Vučićeva pojavljivanja na televizijama. Zbog čega, šta Vam najviše smeta?

- Njegovi govori su puni demagogije i agresije, posebno me je u ovom dramatičnom momentu u vezi ove boleštine, ovog koronavirusa, vređao taj ponižavajući rasistički stav prema bakama i dekama, što je posebno vređao taj termin bake i deke. Koristim priliku da kažem da sam ja baka i deka samo svojim unucima, a za sve ostale sam gospođa ili 60 plus kako je već stvoren novi termin, kako god hoćete. Hoću da kažem da je bilo teško preživeti tu agresiju kad vas neko tako zalije u toku dana, a vi treba da nastavite da funkcionišete, a svi smo bili zaista preplašeni, frustrirani... Hvala Bogu mislim da se sve ovo dobro završilo.

Kakvi kriterijumi danas vladaju u pozorištima kada je u pitanju negovanje dobrih glumaca, dramskih pisaca... Da li današnji upravnici znaju da vode pozorišta onako kako su to nekad radili Mira Trailović, Vida Ognjenović, Jovan Ćirilov, Bojan Stupica...?

- Mislim da sadašnji upravnici u pozorištima dobro plivaju.

Kako objašnjavate to što je većina Vaših kolega zaćutala pred kulturnim posrnućem nacije. Da li im nedostaje hrabrosti i dostojanstva, ili je u pitanju strah od egzistencije?

- Ljudi koji su se priklonili vlasti uglavnom nemaju problema sa egzistencijom. Mislim da često talentovan čovek kao glumac, moćan na sceni, ima veliku potrebu da tu moć ima i privatno tj. van scene.

Kako bi na sve ovo što nam se dešava danas reagovali da su živi Zoran Radmilović, Bata Stojković, Bora Todorović, Pavle Vuisić...?

- Mislim da bi se velikani Ateljea 212 kao što su Bora, Taško, Bata, Zoran, Bule Butković… postideli. Oni su bili divni ljudi i veoma delikatne osobe privatno. Kako bi oni danas reagovali, prvenstveno njihovo stanje bi bilo stid, jedan strašan stid, povlačenje i pokušali bi naravno da to sve provuku kroz humor u kome su stvarno bili fantastični, plivali ko ribe u vodi. Mislim da sigurno ne bi ulazili u politiku. Od svih jedino se Radmilović u ono vreme angažovao politikom i to na način što je pokušao da napravi grupu koja je išla u pohod, da približi pozorište narodu, što sam ja u ono vreme smatrala da je velika demagogija, ali je on u to verovao i povukao je veoma veliki broj glumaca i na kraju krajeva sve je to lepo na neki način bilo, ali jedna mala lepa utopija ništa drugo - zaključila je Seka Sablić.