"Svojim ušima sam čuo da se Blažić likvidira, onda je neko pozvao": Roditelji ubijenih opisali mučne detalje masakra

- Tu noć, samo što sam zaspao, došli su prijatelji i rekli mi da požurim jer su se deca potukla. Dok sam se oblačio, pozvao sam Milana, ali nije se javljao. Kada sam stigao, video sam mnogo policije i Hitne pomoći, i tada sam ugledao patike mog sina koji je ležao na ulici. Bio je u takvom položaju da sam odmah prepoznao njega, ali nisam mogao da verujem da je telo pored njega zapravo moje ćerke Kristine - rekao je Saša Panić gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1 i dodao:

- Molio sam policiju i gurao sam da me puste, jer sam mislio da mogu da ih spasem, ali mi oni nisu dali. Rekli su mi "Gotovo je", ja nisam hteo da prihvatim to. Hteo sam da dođem do njih da se uverim. U tom mometu izlaze iz kola Radiša i Marko Blažić, otac i brat od ubice. Parkiraju se na 15 metara od nas i vidim da počinje vika na njih, ljudi psuju i da ih vraćaju u kola. I u tom momentu ja shvatam da je njegov sin meni ubio moju decu, do tada to nisam znao. Tek sutradan sam saznao da je on prvo u Orašju ubio mlade ljude, na drugom mestu gde su ljudi radili ogradu i na trećem mestu gde su naša deca bila - ispričao je Panić.

Miša Todorović, otac ubijenog Dalibora, prisetio se trenutaka užasa kada je stigao na mesto tragedije:

- Dalibor je izašao u 22.20 iz kuće, Milan Panić ga je pozvao da se vide. Posle 15 minuta, pošto mi živimo blizu školskog dvorišta, čuo se jedan pucanj. Žena je rekla neko puca, pomislio sam da se neko ženio ili je neka čast, nisam obraćao pažnju na to. Ponovo se čuo rafal, žena je izažla napolje, ja sam seo u kamion i otišao sam do školskog dvorišta. Stigao sam dole, deca su zapomagala u školskom dvorištu, bio sam posle četiri ili pet minuta na licu mesta. Deca su ležala na zemlji izmasakrirana. Milan je bio mrtav na licu mesta, Kristinu nisam prepoznao. Bilo je mračno, drvo je tu bilo. Sledeće dete je bilo iz Malog Orašja, krv je curila na sve strane, pogođena je u glavu, druga devojčica je pogođena u stomak, trećoj devojčici je bila rasečena butna kost od metka. Dečak iz Dubone, kada je ustao pored mene iz pantalona mu je curila krv na sve strane. Uhvatio sam ga preko i pomogao da ga voze prema Hitnoj pomoći - priča Todorović i dodaje:

- Meštani su brzo počeli da se okupljaju. Mog Dalibora nisam našao, mislio sam da je pobegao negde, pa sam obišao tu oko škole krug. Međutim, žena je već trčeći došla, našla ga je odmah između klupe i stola. Kako je sedeo tu je i pao. Bio je živ u tom momentu, uzeo sam ga u kola i krenuo prema Hitnoj pomoći, na pola puta je još uvek bio živ. Međutim, tih pet kilometara do Hitne pomoći je izdahnuo, nije mogao da preživi. Pogođen je sa leđa, pocepana mu je trbušna aorta i taj metak je bio smrtonosan. Naša deca su ubijena sa leđa, on je pucao čim je izašao iz auta. Njih troje su ubijeni sa leđa, a svi ostali su dobili metke koji su prolazili kroz njih i ranjavali su ostali decu. Ta devojčica koja je pogođena u glavu, njoj je naslonio pušku na glavu, a pošto ona nije htela da opali, izvadio je pištolj i pucao joj u glavu - rekao je Miloš i dodao da ovakve scene nemaju ni u horor filmu.

Obojica roditelja izrazila su nezadovoljstvo zbog toga što nisu dobili odgovore na ključna pitanja, kao ni pozive od strane suda vezane za komunikaciju optuženog i njegove porodice.

Saša Panić otvoreno je izneo svoje sumnje:

- Pratio sam i slušao non-stop na motorolama od snaga policije koja je bila tu i pretraživala teren. Svojim ušima sam čuo da se Uroš Blažić likvidira. Nas muči i to pitanje, ko je preinačio tu odluku. Nismo dobili ni telefonske pozive od suda Uroša i Radiše Blažića, da nam dostave od tog dana pozive, s kim su razgovarali pre i posle masakra. Koga je Radiša Blažić pozvao da preinače odluku da se on ne ubija, nego ga hapse u Kragujevcu kao da je ukrao nešto, a ne ubio ovoliku decu. Zbog čega je njegov život skuplji od sve ove dece. Bilo bi nam lakše da je likvidiran, ne bi se mrcvarili na sudu sa njima. Ovo je besmisleno, jer je suđenje ponovo ubijanje roditelja. I dok sada pričam sa vama, meni igra u stomaku nešto. Roditelji koji su doživeli ovako nešto mogu da nas razumeju. Inače, ovako svi nam pričaju da nas razumeju, ali ne može niko - dodaje Saša Panić.

Miša Todorović je dodao da njihova kuća više nikada neće biti ista, bez obzira na ishod suđenja:

- Naša deca su ubijena s leđa, pucao je čim je izašao iz auta. Nije poznavao našu decu, nisu se družili, a ipak je izvršio taj monstruozan čin. Očekujem odgovor od Uroša Blažića zašto je ubio mog sina i ostalu decu - izjavio je Miša.

Obojica roditelja ističu da neće stati u svojoj borbi dok ne dobiju odgovore na pitanja koja ih muče. Saša Panić je zaključio:

- Ovde pravda ne postoji. Borimo se da Blažić dobije doživotnu kaznu. Zbog svoje dece moram da isteram pravdu do kraja, da više niko ne prođe kroz ono što smo mi prošli - izjavio je Saša.

Todorović napominje da im nije važno da li će Blažići ostati tu ili se iseliti:

- Nama to ništa ne znači jer su naše kuće prazne. Meni možete da poklonite zgradu Beograđanke sada, ali šta će mi ona - dodaje Miša.

- Majka ubice nije htela da napusti kuću prva tri meseca, pa smo je viđali. Kada smo išli kod tužioca u Smederevu, Ivana Konotara, Todorović i ja, razgovarali smo o slučaju. Često idemo kod tužioca jer ne odustajemo. Izgubio sam sina i ćerku, ali idem do kraja da isteram pravdu. Ovde pravda ne postoji. Borimo se da dobije doživotnu kaznu, iako nam ni to ništa ne znači, ali barem da ne dobije priliku da ponovi zločin. Ako izađe iz zatvora za 20 godina, Uroš Blažić će to ponoviti. Da nije ostao bez municije u Kragujevcu, pucao bi i na policiju. Zašto su ga hapsili kada bi ih ubio bez oklevanja. Ubio je vašeg kolegu - pita se Saša Panić i dodaje:

- Predao se iz kokošinjca da ne bi bio lišen života. Verujem da je neko urgirao za njega da ne bude likvidiran. Ali, nama je već godinu i po dana to "ali". Toliko je sumnji i pitanja. Uroš Blažić nam uskraćuje odgovore i odbija da svedoči. Tokom suđenja rekao je da nije poznavao našu decu, što me navodi da pomislim da je bio vođen nečijim nalozima. Slušajući ga na suđenju, shvatio sam da nema kapacitet da sve to osmisli. Deluje labilno. Kada je trebalo da odgovara na pitanja, izvadio je papirić sa instrukcijama advokata, što je sudija zabranila. Verujem da on zna ko stoji iza svega i da nije delovao sam. Naša deca su bila na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, a Uroš Blažić na zadatku - kaže Panić.

Roditelji očekuju nastavak suđenja 21. oktobra, nadajući se da će pravda konačno biti zadovoljena i da će dobiti odgovore na pitanja koja im ne daju mira.