Kako će se Skaj aplikacija ceniti kao dokaz u srpskim sudovima?

Naime, u rešenju Apelacionog suda od 7. aprila 2023, kojim je poništena presuda i postupak protiv optuženih Stolića i Filipa Golubovića vraćen na novo suđenje - daju se detaljne smernice kako treba pristupiti Skaj aplikaciji da bi bila prihvaćena kao dokaz.

U Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) kažu za NIN kako oni gledaju na rešenje za Stolića u pogledu Skaj aplikacije. "Iz obrazloženja odluke Apelacionog suda jasno proizlazi da je Skaj zakonit dokaz, te da Apelacioni sud prihvata stav Javnog tužilaštva za organizovani kriminal iznet tokom postupka da se taj zakoniti dokaz po našem zakonodavstvu ima smatrati ispravom, a ne dokaznom radnjom računarske pretrage podataka, kako je to u ukinutoj odluci ocenilo Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu", navode u TOK-u.U rešenju petočlanog veća Apelacionog suda navodi se da "nije dovoljno reći kako to navodi prvostepeni sud (tzv. Specijalni sud) u obrazloženju presude, da je dokaz pribavljen putem međunarodne pravne pomoći". Zatim se podseća na to da je Srbija kao država potpisnik konvencija o međunarodnoj pravnoj pomoći sa Francuskom, Evropom i u Ujedinjenim nacijama. Navodi se i da je u skladu sa važećim konvencijama (koje se nabrajaju i u zamolnici srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal, upućenoj Francuskoj, da im dostavi dokaze sa Skaja) "prvostepeni sud propustio da najpre navede jasne i argumentovane razloge u pogledu zakonitosti dostavljene predmetne Skaj komunikacije po kriterijumima države u kojoj je pribavljena i to kroz analizu načina na koji je ista pribavljena u Republici Francuskoj, a u sklopu navedenog i kroz ocenu da li je navedena komunikacija pribavljena na način koji nije u suprotnosti sa načelima našeg pravnog sistema i opšteprihvaćenih pravila međuna-rodnog prava".
Zatim se u rešenju Apelacije objašnjava da je veće Specijalnog suda bilo dužno "da analizira činjenice da iz dokaza i podataka u spisima predmeta proizlazi" da je vođena zajednička istraga holandskih, belgijskih i francuskih organa, te "da su podaci sa servera Skaj platforme prikupljeni na osnovu odluke koju je doneo nadležni pravosudni organ Francuske, zamenik predsednika zaduženog za istrage Apelacionog suda u Parizu - Brice Hansemann (Bris Anseman)". Ovaj sudija je 21. decembra 2020. doneo odluku da se postave uređaji za hvatanje informatičkih podataka na eksternom serveru za Skaj aplikaciju u Francuskoj.
Apelaciono veće u tom delu zaključuje da je prvostepeni sud prilikom procene da li se dokazi sa Skaja mogu koristiti "trebalo najpre da ima u vidu da su isti pribavljeni u skladu sa važećim propisima Francuske i na osnovu odluke pravosudnog organa te zemlje".
U rešenju Apelacije se zatim navodi i deo u vezi sa Skaj komunikacijom, koji bi mogao da važi i u postupku za grupu Veljka Belivuka, gde je to jedan od ključnih dokaza. Naime, u rešenju Apelacije se podseća da su podaci u postupku protiv policajca Stolića pribavljeni kada je TOK poslao zamolnicu Francuskoj za dostavljanje materijala sa zaplenjenog servera sa sadržinom Skaj komunikacije koju je imala Belivukova grupa, a oni su odgovorili poslavši te podatke na USB flešu - eksternoj memoriji, kao i naredbu francuskih pravosudnih organa.

Apelaciono veće ističe i da je Specijalni sud pribavljene dokaze sa Skaj aplikacije pogrešno podveo pod posebnu radnju računarska pretraga podataka i da su za to razlozi nejasni. Napominje se da treba imati u vidu da "Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) ne reguliše posebno digitalne dokaze već ih članom 2 stav 1 tačka 26 ZKP on podvodi pod isprave, propisujući da računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenica koje se utvrđuju u postupku predstavlja ispravu". Upravo je Tužilaštvo za organizovani kriminal u svim postupcima koje je pokrenulo, a gde je kao dokaz predložilo Skaj komunikaciju, te podatke označilo kao - ispravu.

Opširnije pročitajte u novom broju NIN-a.