Ne mogu vojska i policija da mere koliko je amonijaka iscurelo

“Mi samo čekamo sledeći”, podvlači, dodajući da nadlažni moraju da odgovore na brojna pitanja zbog sinoćne katastrofe.

- Govori se da je autocisterna. Da li je bila pored pruge? Šta traži autocisterna pored pruge? Jel bila parkirana ili se vozila? Ko je vozio? Ko je odobrio transport? Koliko amonijaka je bilo, koliko je iscurilo? Kako može da iscuri ako je neko propisao da je vozilo ispravno? Kako može samo da curi a da nije vrućina ili zemljotres uzrok? Šta je prouzrokovalo curenje? - pita Jovanović.

Srećom, dodaje, reč je o industrijskoj zoni a ne gusto naseljenom mestu, pa je manje ljudi bilo izloženo opasnoj supstanci.

- Na teren je izašao MUP. A gde je Ekotoksikološka jedinica Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd koja u ovakvim situacijama mora da izađe na teren, zajedno sa policijom? Ta organizaciona jedinica postoji na papiru, ali Ministarstvo za zaštitu životne sredine je godinama ne plaća i zato ne dežuraju. Jedino oni mogu da izmere intenzitet toksičnih materija i da upute građane kako da reaguju. Policija i Vojska ne mogu da mere.

On podvlači da je propust Ministarstva i to što mi još nemamo odgovore koliko je amonijaka iscurilo, da li je otišlo u vodotok, zemlju, vazduh, i da li je curenje uopšte zaustavljeno.

- Ako je uzrok uklonjen, sigurno da sa vremenom nikakvo pogoršanje ne može da se dogodi, jer se količina amonijaka u vazduhu smanjuje. S te strane je opasnost verovatno prošla, ali ponavljam, prave informacije još nemamo - poručuje Jovanović.