Rijaliti program Čede Jovanovića

Njegov rijaliti uveliko traje, iako nije posebnu pažnju privukla sada već uobičajena, najnovija informacija da ga je policija zaustavila zbog prebrze vožnje, i da je htela da mu oduzme vozačku dozvolu, ali nije uspela. Nema Čeda dozvolu, istekla mu je, a i šta će mu, on je ipak Čeda.

Pretposlednja epizoda Čedinog rijalitija bila je mnogo uzbudljivija. Prema pisanju medija, potukao se sa ženom jer ga je udarila bokalom u glavu nakon svađe oko toga da li da kuva postgan grašak ili sa mesom. Onda ga je tašta prijavila policiji za porodično nasilje, a potom je u izjavi medijima priznao da se potukao sa ženom i nakon toga se sam prijavio policiji.

Tamo je došlo do veleobrta jer je u policiju ubrzo stigla i njegova supruga koja je rekla da tuče nije bilo, a medijima je izjavila da mnogo voli Čedu, da su se upravo vratili sa romantičnog putovanja i da im sve smeštaju, ni manje ni više, nego Rusi, da im napakoste.

Ali avaj, ispostavilo se da je nakon analize krvi Čeda pozitivan na alkohol i na bromazepam (lek za smirenje), određen mu je policijski pritvor, iako nikome nije bilo jasno da li zbog porodičnog nasilja, lekova ili alkohola, a slučaj je "prebačen" u Centar za socijalni rad.

Čeda je medijima izjavio i da su ga u policiji gledali kao da nije normalan, a da se nakon pritvaranja skinuo go i udarao glavom o zid, pa je završio na VMA. Posle VMA se nije vraćao u pritvor, koji je na volšeban način ukinut, a veče je proveo u kafani sa ženom, odakle je na društvene mreže postavio fotografije strasnih poljubaca. Naknadno je medijima potvrdio da zaista pije lekove za smirenje, ali samo 5mg i to "zato što ga bole leđa". Kakav dan, prosečan čovek ovako nešto ne doživi ni za ceo život. Pun gas, nema šta.

U prethodnim epizodama rijalitija Čeda je tukao reketom u glavu poslovnog partnera, tukao se sa navijačima, obračunavao se sa taksistima na aerodromu, žalio se kada mu je posle više od 20 godina oduzeto policijsko obezbeđenje, stalno je ničim izazvan pominjao testiranje na narkotike i ostale psihoaktivne supstance, više puta je priznao "da je probao drogu i da lažu svi koji kažu da nisu", nekoliko puta je imao koronu i o tome detaljno obaveštavao javnost, često ga je policija zaustavljala zbog obesne vožnje, a išao je, prema sopstvenom kazivanju, i na alternativno lečenje u prirodi kod "dede".

Zajedničko svim ovim događajima je da je policija uvek "reagovala", tužilaštva su saopštavala medijima da sprovode postupke, ali Jovanović nikada ni za šta nije osuđen, ni oslobođen - nema epiloga.

Nije u ovom tekstu tema politička zaostavština nekadašnjeg tvrdog desničara Čede Jovanovića, niti to da je upravo on metafora propasti ideala 5. oktobra i projekta modernizacije zemlje. Nije tema ni sa kime se "družio", ni njegov dvadesetogodišnji obesni život i trošenje ogromnih količina novca nepoznatog porekla, ni najskuplja vina i vinske ture, ni iznajmljivanja privatnih aviona, ni letovanja na Mikonosu, ni penjanje na Akonkagvu, ni najskuplja svetska skijališta na koja je svojevremeno stizao i helikopterom.

Poenta ovog teksta je rijaliti u kome danas živimo. Cela Srbija postala je rijaliti i zato bi posle svega bilo očekivano da i Čeda konačno uđe u Zadrugu ili Parove, gde god. Ipak je on diplomirani dramaturg.