I ministarka privrede umešana u izvoz oružja

Minobacače koje sada koristi ukrajinska vojska u obračunu sa ruskim snagama izvezla je državna fabrika Prva petoletka Namenska iz Trstenika (PPT Namenska) i to dok je njome kao direktorka rukovodila Anđelka Atanasković, još aktuelna ministarka privrede u Vladi Srbije. NIN ekskluzivno otkriva da je put Ukrajine 6. decembra 2016. iz fabrike u Trsteniku krenuo kamion sa 50 minobacača M57 za mine kalibra 60 milimetara.

Ove minobacače na poligonu, za vežbe gađanja 1. decembra 2017. koristile su najelitnije oružane snage Ukrajine. O tim aktivnostima 3. decembra 2017. na zvaničnom Jutjub kanalu TV i radio studija Ministarstva odbrane Ukrajine (Ukrainian military TV) objavljen je video "ATO. Minobacači, Snage za specijalne operacije“, u trajanju od dva minuta i 56 sekundi. Pre nekoliko dana minobacači M57, proizvedeni u PPT Namenska, viđeni su i na snimcima ruskih snaga, koje su ih zarobile kod ukrajinske luke Marijupolj.

Prema podacima specijalizovane onlajn platforme 52WMB (koja evidentira uvozno-izvozne poslove za 32 države, među kojima je Ukrajina), navodi se da je tih 50 minobacača, u tovaru teškom 1.200 kilograma, stiglo u Ukrajinu 13. decembra 2016. i da je za njih državno preduzeće Ukrinmaš platilo ukupno 266.751 dolar. To znači da je cena jednog minobacača M57, po kojoj je poljska firma Natan prodala ukrajinskom Ukrinmašu 5.335 dolara.

NIN saznaje da je i ovo oružje izvezeno preko privatne firme Tehnoremont, za koju je posredovao visoki funkcioner SNS-a Miodrag Pušica. Ugovor između ove srpske firme i poljskog Natana potpisan je nakon prve isporuke mina kalibra 60 milimetara iz Кrušika aprila 2016.

Dokumenti do kojih je NIN došao ukazuju na sumnju da je i u ovom poslu bilo primesa korupcije. NIN, naime, saznaje da PPT Namenska ne izvozi minobacače M57 za mine od 60 milimetara za cenu veću od 3.500 dolara po komadu.

To znači da su ovoj fabrici iz Trstenika, čija je direktorka u to vreme bila sadašnja ministarka privrede, tih 50 minobacača plaćeni najviše 175.000 dolara, dok su krajnjeg kupca iz Ukrajine oni koštali 266.751 dolar, pa je za pretpostaviti da je razlika u ceni od 91.751 dolar završila kod privatnih trgovaca oružjem. Tako su praktično od svaka tri dolara za minobacače dva uplatili državnoj fabrici, a jedan zadržali za sebe.

NIN je ranije predočio dokumente o izvozu mina kalibra 60 milimetara iz Кrušika za Ukrajinu, 2016. i 2018. Ispostavilo se da to nisu bile jedine isporuke oružja, a pitanje je i da li je ova, treća isporuka minobacača poslednja, ili ih je bilo još.

U svakom slučaju ova pošiljka je samo još jedna u nizu potvrda da predsednik Srbije Aleksandar Vučić novembra 2019. nije govorio istinu, kada je tvrdio da je samo jedna isporuka oružja iz Srbije završila u Ukrajini. On je tu tvrdnju izneo nakon što su mine, koje su iz Кrušika izvezene u aprilu 2016, tri godine kasnije pronađene u Donbasu.

Prema raspoloživoj dokumentaciji, vrlo je verovatno da je i minobacače iz Trstenika M57 za mine od 60 milimetara takođe naručila kiparska firma Petralink (PetraLink). NIN je u broju od 14. aprila 2022. objavio zapisnik o poseti predstavnika Petralinka Vitalija Dementijeva valjevskom Кrušiku -"Poseta predstavnika inopartnera iz Ukrajine“ 2. novembra 2015.

U tom dokumentu se navodi da je, osim za Кrušikove mine od 60 milimetara, Dementijev tada bio zainteresovan i za nabavku "140 minobacača od 120 milimetara i 48 minobacača kalibra 82 milimetra“. Dobro upućeni u trgovinu oružjem zato sumnjaju da 50 minobacača od 60 milimetara, za koje postoje pisani tragovi, nisu jedini koji su isporučeni iz PPT Namenske, jer se u fabrici u Trsteniku izrađuju i minobacači od 120 i 82 milimetra.

Iako je sedište Petralinka na Кipru, vlasnik te firme je ukrajinski državljanin Vladimir Petenko, sin ukrajinskog general-majora istog imena i prezimena, čije ime je spominjano na suđenju u Italiji devedesetih godina zbog izvoza oružja Hrvatskoj, dok je ta zemlja bila pod embargom, zabranom uvoza oružja.

Anđelka Atanasković, "žena zmaj“, kako ju je jednom nazvao predsednik Vučić - ministarka je privrede u odlazećoj vladi, a sama je u više navrata isticala da je članica SNS-a od osnivanja 2008. Četiri godine ranije, 2004. bila je kandidatkinja Srpske radikalne stranke za odbornicu u Skupštini opštine Trstenik, a kasnije se među prvima priključila SNS-u.

Njen suprug Gerasim Atanasković takođe je član SNS-i predsednik Skupštine opštine Trstenik. Zanimljivo je da su 2018. za počasne građane Trstenika izabrani predsednik Vučić i Anđelka Atanasković, a 2019. i direktor BIA Bratislav Gašić. Nezvanično u Ministarstvu odbrane govore da su porodice Atanasković i Gašić "kućni prijatelji“.