Nagrađivani policijski inspektor umro od korone

Upravo zbog toga što je istrajavao da se utvrde krivci za najteža krivična dela, uhapšen i optužen za trgovinu uticajem, a da je sve bilo nameštaljka koja je je trebalo da kompromituje njega i njegov rad svedoči oslobađajuća presuda Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu izrečena prošlog decembra.

Tokom policijske karijere, započete 1992. godine, Jović je nekoliko puta nagrađivan i odlikovan. Pre 17 godina proglašen najboljim policajcem u Srbiji, odlikovan ordenom borca, a na dužnosti je dva puta ranjavan. Tokom karijere je postepeno napredovao da bio pre nekoliko godina postavljen za zamenika načelnika Odeljenja za suzbijanje krvnih i imovinskih delikata PU za grad Beograd, u kome je dugo radio kao operativac.

Upravo na poziciji drugog čoveka tzv. Trećeg odeljenja radio na otkrivanju počinioca ubistava Vlastimira Miloševića, 30. januara 2017. godine na tramvajskim šinama u Ulici 27. marta u centru Beograda. Rukovodio je i istragom za upad u klub „Komitet” 6. oktobra 2018. godine kada je grupa vandala razlupala ceo lokal. Oba pomenuta slučaja, direktno ili indirektno, dovođena su u vezu sa Veljkom Belivukom zvanim Velja Nevolja, koji slovi za vođu Partizanove navijačke grupe "Janičari". U slučaju likvidacije Vlastimira Miloševića, Belivuk je bio jedan od optuženih, ali je posle sudskog postupka oslobođen i to pravosnažno. U slučaju poznatom kao i "Beton hala", svi okrivljeni za vandalski upad u „Komitet”, kako su tada pisali beogradski mediji, bili su pod Belivukovom "kontrolom".

Nepuna dva meseca nakon što su inspektori kojima je rukovodio, identifikovali sve vandale koji su upali u prepun klub "Komitet" i počeli da uništavaju sve pred sobom, a zatim flašama, stolovima i stolicama gađali preplašene goste, Jović je uhapšen. Na teret mu se stavljalo da je 1. novembra 2018. godine, koristeći svoj uticaj sa službenog telefona pozvao Bojana Mijovića, policijskog službenika Policijske stanice Zvezdara i zatražio blaži tretman za Sinišu Stojanovića, koji je tog dana trebalo da dođe u PS Zvezdara i izjasni se o nasilju u porodici.

Dok još nije bio odveden na saslušanje pred tužioca, tabloidi pod patronatom vlasti su ga bukvalno razapeli, navodeći da je bio na vezi sa pripadnicima „škaljarskog klana”, odnosno da im je odavao policijske informacije. Nijedan od tih tabloida nije pomenuo da su upravo, dok je Jović bio zamenik načelnika, operativci Trećeg odeljenja rasvetlili više egzekucije iza kojih je navodno stajao "škaljarski klan" i uhapsili ljude povezane sa ovom kriminalnom grupom, nego sa rivalima iz kotorskog naselja Kavači.

U pritvoru je bio više od mesec dana, a ti navodi o saradnji sa "škaljarcima", sem u tabloidima, nisu bili ni pomenuti u optužnici koja je kasnije podignuta protiv njega. Branio se sa slobode a na suđenju je tvrdio da "postoji određena pozadina", koju u tom trenutku nije želeo da otkrije. Sud je utvrdio da tužilaštvo nije dokazalo da je Jović posredovao da se ne izvrši službena radnja koja je morala da bude izvršena, i u potpunosti prihvatio njegovu odbranu.

Oslobođen je krivice na sudu, ali nije vraćen na mesto zamenika načelnika, na poziciju na kojoj je bio u momentu hapšenja, već je prebačen na niže radno mesto, u drugo odeljenje. Niže radno mesto nije jedina cena koju je platio samo zato što je predano radio svoj posao- čuvao bezbednost građana Srbije. Hapšenje, pritvor, optužnica suđenje, stres koji je preživljavao duže od godinu dana od momenta privođenja do oslobađajuće presude koštali su ga zdravlja. Imunisistem verovatno mu je dodatno narušilo medijsko čerečenje u tabloidima, i roditeljski strah kako će njegova deca preživeti izvrgavanje ruglu oca, koji je, ponavljamo samo privodio pravdi osumnjičene za najteže zločine, što se po svemu sudeći, nekome mnogo moćnom nije dopalo.