Orlić ili Vučević - ima li razlike? KOME JE BITAN NOVI ŠEF BIA

Srpska obaveštajna agencija se dobro obrukala u poslednjih desetak godina. Kao i nekadašnja Ozna, iskoristili su sve svoje potencijale u borbi protiv "unutrašnjeg neprijatelja". Kako su ih otkrivali, za sada je strogo poverljivo. Bezbednosno-informativna agencija (BIA) našla se proteklih meseci na meti kritika predsednika Aleksandra Vučića usled višemesečne društveno-političke krize u Srbiji. Kako stoje stvari, na čelo BIA mogao bi da dođe bivši premijer i aktuelni predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević, piše Danas.Agencija rizike ne voli. Takve službe po svojoj prirodi žele da proizvode veštački i apstraktni proizvod, sakrivene iza neprobojne zaštite "službene" i "državne" tajne. Ono za šta su plaćeni ih baš i ne zanima. To smandrljaju u obliku uopštenih geopolitičkih budalaština i podgrevanja uzajamnog nepoverenja među vladajućim strankama. Svoj posao sa punim pravom doživljavaju kao spletkarenje. U novom srpskom (BIA) pravopisu - biti uhapšen, pozvan na razgovor, predati se - postali su sinonimi. Odavno je njihovo pravo da vršljaju gde i kako hoće.To je i bila osnovna poruka Vladimira Orlića predsedniku Srbije u jeku studentskih protesta. Nekako se Orliću javlja da je strah tu ključna reč - sada smo, poručuje on, mi gospodari straha - došli su mečki na rupu, a to je sada naša mečka. Tako bi otprilike mogao da glasi izveštaj sadašnjeg prvog čoveka srpske tajne službe predsedniku Srbije. I, da se vratimo na ovdašnji strah režima. Jedan od najpoznatijih šefova Agencije Jovica Stanišić bio je načelnik Službe državne bezbednosti od 31. oktobra 1990. do 30. decembra 1991. Stanišić je, uz posao pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, bio načelnik Resora državne bezbednosti od 1. januara 1992. do 26. oktobra 1998.On je jedan od najdugovečnijih načelnika iz najmračnijeg perioda novije istorije, a upućeni su govorili i da je posle odlaska sa funkcije ostao uticajan u službi. Njegovom postavljenju neposredno je prethodila uspešna organizacija vidovdanskog kosovskog mitinga 1989. Priča se da je tada osujetio planove nekih čelnika JNA koji su pokušavali da Slobodanu Miloševiću otežaju poziciju, ali i da su njegovi operativci sprečili navodno planirani atentat na budućeg vođu svih Srba.

A sada? Nameće se pitanje, kako je moguće da ljudi na najodgovornijim pozicijama u Srbiji, glasnogovornici kompanije Rio Tinto, nisu operarivno zanimljivi za BIA. A trebalo bi da se pozabave tim pitanjem jer je u pitanju strana firma za koju je poznato čime se bavi. Je l' to zbog toga što je Ana Brnabić rekla da je litijum nacionalni interes Srbije, a građani koji protestuju nisu? U režimu koji teži da se ovenča apsolutnom i neupitnom autokratijom, kako to zamišlja ovdašnji režim, u svrhu zastraživanja nema bolje alatke od tajne službe, odnosno od BIA. Skandal sa spiskovima i maltretiranjem ljudi na graničnim prelazima primenom u zakonu nepostojećih "mera zadržavanja i pojačane kontrole", dodatno je osnažio sumnje da se važna državna bezbednosna organizacija pretvara u "partijsku tajnu policiju". BIA bi primarno trebalo da deluje preventivno, a ne represivno. Međutim, Zakon o BIA daje joj klasična policijska ovlašćenja.I na kraju, sve što eventualno bude radio Miloš Vučević ili neko drugi, biće predmet političkih naredbi sa Adrićevog venca, a sve unutar ove skalamerije od Vlade. E, sad: strateški cilj nomenklature SNS je, naravno, opstanak Službe kao organizma njihove vlasti. Ako to nije političko pitanje prvog reda, onda šta je? Sve to govori o potpunoj privatizaciji institucija. Predsednik Srbije ta mesta deli kao da ih je dobio u nasleđe od familije. To je zastrašujući način na koji se tretiraju državne institucije i ubitačna praksa koju taj čovek uvodi.