Ana Mirković: Zemlja na prekretnici, verujem da jesen donosi nestanak "toksičnog režima"

U svetlu pojačanih društvenih tenzija i nemilih scena koje su se dešavale poslednjih dana širom Srbije i, pre svega, u najvećem gradu Vojvodine, te izuzetno ružnih slika viđenih na ulicama, kada su pripadnici policije (i parapolicije) nasrtali na pobunjene studente i građane, dok, istovremeno, vlast tobože poziva na razgovore i dijalog, Ana Mirković kaže da "svedočimo kulminaciji jednog procesa u kome vlast pokazuje ne da nije spremna na dijalog, već upravo suprotno - apsolutna kontrola je njen jedini cilj".

- Kada građani više ne osećaju da su subjekti političkog života, nego objekti manipulacije, tada dolazi do dezintegracije društva - gubi se osećaj zajedničke realnosti, a polarizacija postaje pravilo - napominje ona u razgovoru za Simptom.

Na konstataciju da se veliki deo građanstva neće smiriti dok prvom čoveku države ne vidi leđa, budući da upravo njega vidi kao najodgovornijeg za sveprožimajuću polarizaciju i presiju nad svešću ljudi, kao i da je percepcija tog dela javnosti da režim poprima u sebi obrise "zlog i odmetničkog", pa i "okupatorskog" (režima), Mirkovićeva ocenjuje da praktično svaki govor, gest i ponašanje prvog čoveka države ukazuju na "neuravnoteženost i zloupotrebu moći", ali i da je pogrešno sve percipirati kroz prizmu moći jednog čoveka.

- Ne smemo sve posmatrati isključivo kao odlike jednog čoveka; čitav sistem mu to omogućava, a sam sistem takav kakav jeste, kreiran je od strane tog istog čoveka. Autoritarne tendencije ne nastaju preko noći, one se grade godinama kroz urušavanje institucija, normalizaciju nasilja, propagandu i građenje kulta ličnosti - objašnjava sagovornica.

Prema njenim rečima, naše društvo koje duže od decenije trpi ovakav režim, nalazi se u stanju "kolektivne traume", koju karakterišu gubitak poverenja u institucije, osećaj nemoći, letargije, apatije i pasivnosti kod građana, povećane apstinencije od političkog angažovanja, ali i (paradoksalno) - povremeni talasi bunta i otpora.

"Izbori prvi korak, ali pred nama vreme dugotrajne psihološke i institucionalne regeneracije"

Na pitanje kako kanalisati pritisak ka raspisivanju vanrednih izbora, koji bi mogli dovesti do razrešenja društveno-političke krize u zemlji nakon praktično jednogodišnjih protesta izazvanih padom nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, Mirkovićeva smatra da je neophodan "pritisak sa svih strana": kroz masovni građanski otpor i pritisak koji je nenasilan, ali uporan (kao što sada jeste).

- Ljudi koji se bore za slobodu i pravdu sada znaju da nisu sami, da njihov glas ima smisla i da postoji okvir za promenu. Bilo bi idealno da nam u ovoj borbi pomognu i evropske institucije, ali ta podrška sada izostaje i izgleda da ćemo morati da se oslobodimo sami. Iz najličnijeg iskustva direktne komunikacije sa građanima, znam da je psihološko osnaživanje ljudi da veruju da promena nije samo moguća, već i neophodna, mnogo važno. Važno je razvijati i svest kod svih nas koji se borimo protiv ovog toksičnog režima, da ne možemo očekivati da jedan izborni dan reši višegodišnju destrukciju. Vanredni izbori jesu prvi korak, ali pred nama je dugotrajan proces psihološke i institucionalne regeneracije - poručila je sagovornica.

"Pokušaj uništavanja slobodnih medija odraz nemoći i nesigurnosti"

Govoreći o problemu medijskih nesloboda u Srbiji, ali i daljoj, gotovo neugasivoj želji prvog čoveka vlasti da kontroliše u apsolutnom vidu sve tokove informacija (slučaj N1 i Nova S; United Media), samim tim i način da istina i sloboda nađu put do građana, Mirkovićeva je nedvosmislena kada kaže da "režimi koji pokušavaju da unište slobodne medije ne čine to kao izraz snage i moći, već iz straha, nesigurnosti i osećaja gubitka kontrole".

- Čovek koji veruje da ga istina ugrožava, svedoči pre svega o sopstvenoj nesigurnosti.

"Da nas ne motiviše samo želja za rušenjem režima, već i ideja izgradnje nove, umivene, empatične Srbije"

Upitana, imajući u vidu sve viđeno u proteklom periodu (količinu agresije, emitovanja nasilja i ispoljene represije prema mladosti i studentima na ulici), smatra li da nosioce funkcija u aktuelnoj vlasti čeka prezir i odbacivanje/zaborav od strane čak i onih koji ih sada veličaju, onog momenta kad budu sišli s vlasti, ona kaže da "kada ovakav režim padne, pada i socijalna mreža koja je štitila te ljude".

- Odani saradnici postaju prvi koji okreću leđa, a osuda dolazi brže nego što očekujemo; volela bih da nas ne motiviše samo ideja rušenja ovog režima, već da nas inspiriše ideja izgradnje nove, lepe, umivene, čiste i empatične Srbije, jer bez toga, sve se lako može pretvoriti u još jedan ciklus razočaranja - zaključila je Mirkovićeva.