Munjino brdo, Ekspo, Prokop: Da li državne projekte koristimo na sopstvenu odgovornost?

Direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak izjavio je da "kao najodgovorniji za otvaranje tunela tvrdi da je bezbedan“, dok je predsednik Aleksandar Vučić naveo da je "otvoren u skladu sa svim pravilima i propisima“ te da je zato "sigurno bezbedan“.

Problem je što usmene garancije vlasti posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i smrti 16 ljudi malo ko shvata ozbiljno.

Podsetimo, predsednica Vlade Vojvodine Maja Gojković tvrdila je da je u pitanju "bezbedan“ i "najmoderniji“ objekat na otvaranju Železničke stanice Novi Sad.

Zato je uvođenje dežurstava hitnih službi pokraj tunela Munjino brdo dugog 2,7 kilometara unelo dodatnu paniku u već uznemirenu javnost, a nemušte izjave predstavnika vlasti kako je to navodno uobičajena evropska praksa naprosto ne piju vodu (po pravilu se obezbeđuju samo kompleksni objekti poput tunela Gotard i podvodnog tunela ispod Lamanša), piše Nova ekonomija.

Radovi u toku

Da Munjino brdo nije potpuno završeno uprkos privremenoj dozvoli za rad koju je dobilo svedoči i činjenica da je tokom vikenda u njemu bio izmenjen režim saobraćaja i naizmenično zatvarane trake za vožnju.

Zoran Drobnjak je najavio da će na jesen započeti dodatni radovi na saniranju podzemnih voda, odnosno da se čeka da se završi letnja sezona. Javnost se sada s pravom pita i da li će iko snositi odgovornost za greške koje se sada pokazuju na deonici dugoj 30 kilometara koja je državu koštala 450 miliona evra (oko 14,5 miliona evra po kilometru).

Za to vreme građani na društvene mreže postavljaju snimke kako navodno radnici kineske kompanije CRBC, glavnog izvođača radova, i dalje sa radnim mašinama rade na auto-putu iako se formalno tvrdilo da je on završen.

Osim Munjinog brda javnost je uznemirila i činjenica da noseći stubovi i grede na Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu (Prokop) nisu adektvatni za težinu zgrade koja je postavljena na njih. Prokop je inače samo još jedan u nizu objekata koje je sadašnja vlast otvorila bez upotrebne dozvole.

Građevinski inženjer Danijel Dašić tvrdi da su zgrade postavljene na konstrukciju čak 25–35 puta teže od predviđenog opterećenja, te da je došlo do preopterećenja ploče zbog dodatnih komercijalnih objekata iznad perona. Pukotine na nosećim stubovima nisu uznemirile samo one koji svakodnevno koriste Prokop, već i pojedine zaposlene u Telekomu koji su izrazili bojazan zbog toga što se planira preseljenje dela radnika u prostorije na Prokopu. Vlast je pucanje stubova opravdala time da u njih još 1997. nije ugrađeno dovoljno armature, dok učesnici na projektu s kraja prošlog veka tvrde da nikada nije ni bilo predviđeno da nose težinu koja im je nametnuta tri decenije kasnije.

Ako izuzmemo problem nosećih stubova, Prokop je i dalje nedovršena stanica. Ne postoji kompletna stanična zgrada, pristupne saobraćajnice su tek nedavno završene, veza sa gradskim prevozom i dalje predstavlja problem građanima, a na stanici, iako je početna, i dalje ne postoji infrastruktura za auto‑vozove.

Projekti poput komercijalnih zona i urbanizacije još uvek se realizuju. Stanica redovno prokišnjava, a nakon kiša, peroni, podzemni prolazi i koloseci se pune vodom i blatom, što otežava kretanje putnika i narušava imidž nove infrastrukture. Pojedini stručnjaci upozoravaju i da bi objekat mogao da postane ugrožen zbog klizišta, te da zato ranije nije nikada ni planirana velika stanična zgrada.

Gredelica i dalje enigma i za BIA

Za to vreme takozvana klizišna kosina i dalje predstavlja problem na deonici auto-puta E-75 kod Predejana, odnosno u Grdeličkoj klisuri. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je još 2018. godine da planirano rešenje podrazumeva "rušenje i premeštenje dela brda da bi kosina bila stabilizovana“. Iako je problem do danas delimično rešen, višestruki odroni pokazali su da potporni zidovi nisu dali željeni rezultat, pa mašine i dalje s vremena na vreme rade na sanaciji terena.

Klizenje nije zaustavila ni istraga koja je naložena Bezbednosno-informativnoj agenciji, iako je malo verovatno da u njoj postoje geološki i građevinski stručnjaci koji mogu da shvate suštinu problema. Javnost na kraju nikad nije ni obaveštena šta je istraga BIA pokazala kada je 2018. angažovana da istraži urušavanje klizne kosine.

Munjino brdo inače nije jedini tunel koji je problematičan na auto-putu od Beograda ka Požegi. Još 2016. godine, u vreme mandata ministarke infrastrukture Zorane Mihajlović, pušten je u rad tunel Brđani koji nije imao adekvatnu visinu za šlepere i teške kamione. Problem je rešen delimičnim uklanjanjem i takozvanim udubljivanjem asfalta. Nedostatak u visini nije bio veliki i mogao se meriti milimetrima, ali je predstavljao opasnost za kamione pre nego što je rešen.

I Expo na sopstvenu odgovornost

Na kraju se ne treba vraćati na problem sa Železničkom stanicom Novi Sad koja je i dalje zatvorena i čeka na novu rekonstrukciju. Dok deo stručnjaka krivi korupciju na najvišem državnom nivou za sve ove probleme koji se javljaju na najvećim infrastrukturnim projektima, ima i onih koji upozoravaju da je sve ovo posledica uništavanja domaće građevinske industrije u prethodnih 20 godina.

Sistem kontrole je u slučaju Novog Sada potpuno zakazao, a ostaje nam da se nadamo da se takva greška zaista nikada više neće ponoviti i da će nebezbedni objekti na vreme biti zatvoreni za upotrebu.

Kako stvari stoje, na sopstvenu odgovornost koristićemo i novoizgrađene objekte za Expo sajam 2027. godine. Vlada Srbije je nedavno ubrzala procedure i objekti za Expo moći će da budu korišćeni bez upotrebne dozvole, ali uz posebno rešenje. Dok vlast tvrdi da će svi objekti za specijalizovanu međunarodnu izložbu proći detaljne tehničke i bezbednosne provere, pojedini stručnjaci upozoravaju da procedura izdavanja upotrebne dozvole nije bez razloga kompleksna i da sa jedino tako može apsolutno garantovati bezbednost budućim korisnicima.