Koji USLOVI MORAJU da budu ispunjeni da bi magacini sa bojama, lakovima i plastikom bili bezbedni

U sredu je u požaru u Malom Mokrom Lugu izgoreo prostor sa bojama i lakovima. Kakvi su propisi ukoliko se neko bavi proizvodnjom i skladištenjem takvih materijala?

Milorad Kilibarda, dekan Saobraćajnog fakulteta i stručnjak za logistiku, rekao je za RTS da skladištenje opasnih materija mora da bude takvo da minimizira rizik po ugroženost zdravlja, života ljudi i životne sredine.

Prema njegovim rečima, svaka materija i svaka roba imaju svoje fizičko-hemijske karakteristike, agregatna stanja, pojavne oblike i po našim pravilima ima devet klasa opasnih materija.

Prilikom skladištenja, transporta, pretovara pakovanja, neophodno je voditi računa o zahtevima i uslovima koji su propisani za takve vrste materija, rekao je profesor Kilibarda.

Da bi se nešto od takvih materijala skladištilo, ističe, prostor mora da se ispuni više uslova.

"Prvo je lokacija - gde može da se nađe takvo skladište, zatim situacioni plan objekta, konstrukcija objekta, tehnički uslovi koje treba da zadovolji, da dobije saglasnost za tehničku i projektnu dokumentaciju, dozvolu za rad, kao i postupke i procedure koje će se primenjivati u takvim objektima - objasnio je profesor.

Propisani tehnički uslovi

Zakon jasno propisuje koje tehničke uslove treba da zadovolji objekat za skladištenje opasnih materija.

- Pored onih standardnih konstrukcijskih karakteristika, tu je požarni sektor, eksplozivni delovi, zatim obeležavanje transportnih puteva, osvetljenje, temperaturni režimi u okviru objekata, vlažnost vazduha, postavljanje različite opreme za preventivno delovanje i niz drugih propisa koje je potrebno ispuniti i primeniti i u toku projektovanja, ali i u toku eksploatacije - rekao je Kilibarda.

Za dobijanje dozvole, kaže, potrebna je saglasnost tri ministarstva - Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva unutrašnjih poslova za požarni sektor i Ministarstva za zaštitu životne sredine.

- Znači, oni treba da dobiju saglasnosti i postoji nadzor na prijavljenim objektima. Problem su oni neprijavljeni - rekao je profesor.

Opasni "priručni" objekti

Naveo je da u Srbiji nema dovoljno prostora za skladištenje opasnih materija i da se one često čuvaju u neadekvatnim objektima koji ne ispunjavaju uslove.

To su, kako kaže, neki priručni objekti, čak se takve materije čuvaju i u kućama.

Postoji, nažalost, i situacija gde su ljudi razvili jednu vrstu biznisa, gde se izdaju kuće, izdaju se stanovi koje će neko sutra koristiti kao magacinski prostor.

- To je vrlo opasno i mi smo često imali primere da se u faktički neregistrovanim, neprijavljenim objektima i prostorima čuvaju te materije i to je definitivno protiv svih tih zakonskih i propisanih regulativa - rekao je profesor. 

Veoma je opasno, kaže, i one koje izdaju takve prostore, kao i za okruženje.

- To je često naseljeno područje, da se čuvaju takve robe, a taj nedostatak prostora i ne investiranja u adekvatne objekte, pravi probleme. Mislim da ljudi nisu često ni svesni dok se ne dogodi nešto - rekao je Kilibarda.

Sve mora biti propisno i vidno obeleženo

Ističe da roba mora da se grupiše prema svojim osobinama, da ima jasna rastojanja i zaštitne zone, da ima obeležene vatrogasne prolaze i ostale pristupne puteve, osvetljenje i opremu koja je vidno obeležena.

- Ovde je još bitno, te materije i robe moraju imati određene posude ili burad, kontejnere, druge ambalažne, materijale koje ih štite i ono što je vrlo važno da bude sve propisno obeleženo, ambalaža i zone skladištenja, ali i transportni i požarni putevi, kao i svi ostali - zaključio je profesor Kilibarda.