VUČIĆU LJUBITE RUKU Alo, Požega - Srbija je dotakla dno

Verovatno ima mnogo "patriota“ i ljubitelja Ace Vučića koji bi se samoinicijativno sagnuli i celivali ruku predsednika Srbije iz puke rodoljubive indignacije, ali se to ne čini verovatno: ipak treba organizovati sve te ljude, što ne ide spontano. Neko, dakle, organizuje stvar; vlada ili stranka. Tu priču možda treba rasvetliti.Izraz iz naslova se koliko-toliko da opravdati korišćenjem u cilju dozivanja svesti ovog naroda. Tačnije, velikog šefa, a pošto je isti izrek'o ili učinio kakvu gluposti On je i majka svih gluvih telefona u Srbiji. Svakom posmatraču koji išta zna o Srbiji ovo je smehotresna komedija zabune. Uloge su izokrenute, kao da se zaboravilo da su eks-radikali najtvrdokorniji zagovornici nasilja, ratova, zločina i otimačine koji se sada predstavljaju kao nedužni jagnjići (ne ispod sača), kojima prete zli opozicionari. A što se tiče Vučića, dolaziće do nas tek neprijatno povišeni zvuk njegovih reči, čije značenje nam neće biti važno. Jer sve što se od njega stvarno čuje je pretnja i huškanje jednih na druge.

Predsednik Aleksandar Vučić obratio se teško i nevoljno okupljenim građanima u Požegi.- Možda ste primetili da ćutim na provokacije. Nemojte da to tumačite kao slabost. To je snaga. Hoćemo mir, ali ako nas budu naterali, videće da Srbija nije šaka zobi koju može da razgrabi svaka vrana - tvrdi Vučić.

On lično i njegova slugarska propaganda, stvaraju atmosferu straha i kod sopstvenih simpatizera, da će, ako oni padnu s vlasti, nastupiti sveopšti linč, apokalipsa. Otkako je na vlasti, Vučić pred svake probleme mobiliše svoje strančke i parastranačke strukture i birače, pričajući priče o tome kako je on najveća žrtva u istoriji, kako muči muke Isusove, kako su se ceo svet i cela domaća opozicija urotili protiv njega, kako je on sam nikad slabiji. Kada gradi sopstvenu autoritarnost, što je preduslov bilo kakvog kulta, Aleksandar Vučić to radi na tri fronta - političkom, medijskom i populističkom.Gradi se na silu Boga harizma Velikog Vođe iza koje se skrivaju sve pioni režima. To tako ide od mnogo nervoze i svadljivosti. Osim toga, on se gotovo nekoliko puta rasplakao pred kamerama, sa neizbežnim drhtajem brade. Šta onda narod može da zaključi? Pa zar tako osećajan čovek može da bude loš, ili da bude diktator, ili da pravi kult ličnosti? Zar se takvom čoveku može ne verovati? Gde će vam duša, opozicijo? To nije ni lepo, ni duhovito. Faktički, kontramiting "Požega 2025" je bio opasna  rabota; ne zbog mogućeg nasilja pod šatrama i pomahnitalih pevaljki, nego zbog ukupnog političkog i psihološkog kumulativnog efekta koji se tako proizvodi.