Ili zaposli stranca ili gasi biznis u Srbiji

Iako je radno angažovanje stranih državljana poslednjim izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca postalo lakše, poslodavci se suočavaju s nizom izazova - od jezičkih barijera do rizika da radnik napusti firmu. Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Insajder da poslodavci, realno, nemaju preteran izbor – "ili će da zaposle nekog iz inostranstva, ili će da im se ugase biznisi.“

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, prošle godine je izdato više od 52 000 radnih dozvola za strane državljane koji mahom dolaze iz Kine, Turske, Rusije, Indije i Nepala. Taj rast prate i izmene Zakona o zapošljavanju stranaca, koji se primenjuje od februara 2024. godine, uključujući jedinstvenu radno - boravišnu dozvolu koju izdaje MUP.

Promene u zakonodavstvu - u kombinaciji sa investicijima u građevini, odlaskom domaćih radnika u inostranstvo i velikom potrebom za radnicima u ugostiteljstvu - znatno su olakšale zapošljavanje strane radne snage u Srbiji. Istovremeno, Ministarstvo za rad demantovalo je ovih dana navode o potpisivanju sporazuma s Ganom o uvozu radne snage, naglašavajući da Vlada Srbije nije sklopila bilateralne sporazume te vrste, niti je s tom državom potpisivala memorandume o mobilnosti radnika.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Insajder da Srbija ima sporazume o mobilnosti radne snage s mnogo zemalja, a kao svetao primer navodi Sloveniju u koju na rad odlazi dosta naših građana. Međutim, slična tendencija postoji kada je u pitanju Srbija, u koju takođe dolaze strani radnici.

“Što se tiče samih poslodavaca, svi se ovde suočavaju s velikim deficitom radne snage, prvenstveno jer naš obrazovni sistem nije usklađen s potrebama privrede, u smislu toga da se ne rade ozbiljne analize i projekcije u kom pravcu ćemo kao zemlja ići u narednih tri, pet, sedam, osam ili 10 godina. Sve se nekako radi ad hoc i, što bi se reklo, gase se požari”, ističe Jevtović.

Podseća da se godinama podnose inicijative za reformu obrazovnog sistema.

“Pre možda, nedelju - dve, dobili smo poziv od Ministarstva prosvete da imenujemo naše predstavnike u određenim oblastima kako bi se krenulo u tom pravcu, što može da bude da bude neki početni korak”, ističe.

Lista deficitarnih zanimanja

Kada je u pitanju zapošljavanje stranaca u Srbiji, nema dilemu zašto se to dešava.

“Što se tiče samog zapošljavanja stranaca poslodavci, realno, nemaju nekog preteranog izbora - ili će da zaposle nekog iz inostranstva, ili će da im se ugase biznisi”, ističe Jevtović.

Kako kaže, u planu je lista deficitarnih zanimanja koja će olakšati primenu Zakona o zapošljavanju stranaca.

“Na toj listi će biti određeni broj zanimanja, odnosno određeni profili, pa će poslodavci moći da zapošljavaju strance koji su tog obrazovnog profila bez testa tržišta rada. Test tržišta rada podrazumeva sledeće: kada neko hoće da zaposli stranca, on mora da se obrati Nacionalnoj službi za zapošljavanje i da od nje dobije potvrdu da ne postoji nijedan državljanin Republike Srbije koji taj posao može da radi, i tek onda se ulazi u proceduru. Ako je zanimanje stranog državljanina na listi koju sam pomenula, a koja još nije gotova, onda poslodavac neće morati da kontaktira Nacionalnu službu, to zanimanje se automatski smatra deficitarnim i poslodavac može da ga zaposli”, navodi Jevtović.

Što se tiče zapošljavanja stranih državljana, trebalo bi pomenuti i Open Balkan ali, kako kaže, nije čula da je to zaživelo, niti da se neki veći broj ljudi putem te opcije uključio u domaće tržište rada.

Sagovornica Insajdera govori i o tome koji su to obrazovni profili koje naši poslodavci najčešće zapošljavaju, kakva je procedura, i koje su najveće prepreke kad treba da se angažuje strani radnik.

“Najviše se zapošljavaju radnici u oblasti građevine. Zanemariću sada IT firme, s obzirom na to da su uglavnom ruski državljani otvarali svoje, tako da broj IT stručnjaka više nije toliki kao što je bio, recimo, pre četiri ili pet godina. U svakom slučaju, u oblasti građevine se zapošljavaju radnici od onog najnekvalifikovanijeg, do inženjera svih mogućih profila. Zatim su najtraženiji majstori - stolari, zidari, limari, automehaničari i svi zanatski poslovi”, ističe Jevtović i dodaje da je velika potražnja i za radnicima u oblasti saobraćaja i transporta (gradskog i međunarodnog prevoza), ali i u turizma i ugostiteljstva.

“Traže se sobarice, recepcioneri, vozači, pomoćno osoblje u turizmu. Kada je u pitanju ugostiteljstvo, konobari, kuvari, svi takvi zanatski profili nam nedostaju, jednim delom zato što se i ne promovišu nešto preterano među mlađom populacijom a, s druge strane, jer dosta naših ljudi odlazi u inostranstvo, zato što su jednostavno izračunali da tamo mnogo bolje mogu da unovče svoje znanje i zanate koje imaju u rukama”, objašnjava.

Platforma E-stranac

Od kada su prošle godine stupile na snagu izmene Zakona o zapošljavanju stranaca, sve je digitalizovano.

“Nema više odlazaka po šalterima, obilaženja, nošenja papira, već postoji platforma E-stranac na kojoj se nalazi jednostavno sve što je potrebno, počevši od testa tržišta rada koji sam već pomenula, do kopija pasoša, diploma i svega što je potrebno za određeno radno mesto kod nekog poslodavca. U zavisnosti od toga šta poslodavac u svojoj sistematizaciji navede kao uslove za to radno mesto, sve se aplouduje na taj portal”, ističe Jevtović.

Umreženi su, kaže, policija, Nacionalna služba i Centralni registar - policija proverava - posle čega se Nacionalnoj službi daje signal da formalno izradi radnu dozvolu koja se sada naziva "jedinstvena boravišna i radna dozvola", a koja se preuzima u MUP-u.

“Kada, recimo, kao kandidat stranac, prođem sve procedure koje su neophodne, imam kvalifikacije i ispunjavam uslove koje poslodavac traži, dobijam jedinstvenu boravišnu radnu dozvolu u trajanju do tri godine”, navodi Jevtović.

To, kaže, sa stanovišta poslodavaca, može da bude problematično jer je, prema prethodnom propisu, poslodavac koji poziva stranog radnika i preko koga je strani radnik došao, bio siguran da će taj radnik raditi baš kod njega - a dozvola se dobijala na godinu dana. Sada je to promenjeno.

“Do godinu dana je bio maksimum. Ako niste više hteli da radite kod tog poslodavca, niste više mogli biti u Srbiji, jer je boravak bio uslovljen time što ovde radite. Sada više nije tako, stranci dobijaju jedinstvenu radnu i boravišnu dozvolu i ne moraju da rade kod istog poslodavca, samo što su u obavezi da obaveste Nacionalnu službu da su ga promenili. To znači da više ne postoji sigurnost ako zaposlite stranca, iako ste uložili neke resurse - jer uglavnom poslodavac plaća takse, edukacije i neke obuke u zavisnosti od oblasti kojom se bave - i ne postoji garancija da će on ostati da radi”, ističe Jevtović.”

Problemi se, kaže, javljaju i kod stranaca iz zemalja koje su u viznom režimu i koji, odobrenjem boravka u Srbiji, mogu da odu i u druge zemlje, što pojedini i koriste, jer im Srbija nije krajnja destinacija.

“I takve situacije se dešavaju, zato kažem - koliko god poslodavcima bilo korisno zapošljavanje stranih radnika, s druge strane je veliki izazov. Postoje jezičke i kulturne barijere, populacija koja najčešće kod nas dolazi jako slabo zna jezike, i onda se dosta ulaže i u to, jer neki angažuju prevodioce, neki čak idu dotle da im angažuju učitelje jezika”, kaže Jevtović.

Kada se govori o strukturi stranih radnika u odnosu na delove sveta iz kojih dolaze, i odakle ih je najviše, kaže da je situcija šarenolika.

“Uglavnom Turci i Kinezi. Mada Kinezi, kao i Rusi, imaju svoje kompanije ili se zapošljavaju u svojim kompanijama. Dakle, najbrojniji su Kinezi, Rusi, Turci, radnici iz Bangladeša – kada je u pitanju saobraćaj. Ima dosta i Kubanaca i Indijaca. Što se ostatka Evrope tiče, to je na nivou statističke greške”, kaže Jevtović.

Iskustva sa stranim radnicima su, navodi, dobra u najvećem broju slučajeva.

“Iskustva su uglavnom pozitivna jer se radi o državljanima nekih zemalja koji su tamo u mnogo lošijem položaju nego što su ovde, i što se radnih prava i što se zarada tiče. Ovde su na takvim pozicijama gde često, uz platu, imaju obezbeđene smeštaj i hranu. Poslodavci, jednostavno, moraju da se dovijaju da privuku nekoga da radi kod njih, a da ne odu kod konkurencije, i zato uglavnom nude takve uslove, da bi imao ko da radi”, dodaje ona.

“Prilagođavanje je individualna stvar, bar po razgovorima koje smo imali. Neki žele da nauče jezik, neke ne interesuje, većina ne govori engleski, i uglavnom ta jezička barijera je najveća, što poslodavcima zadaje muku. Što se tiče samog posla, oni su zadovoljni jer se radi o ljudima koji znaju da rade, a oni koji baš ne znaju, voljni su da nauče, jer su svesni da neće imati istu platu kao šegrt ili kao majstor”, ističe Jevtović.

Iako su, kako kaže, i strani radnici uglavnom zadovoljni uslovima, nađu se i stvari koje im se ne dopadaju.

“Imaju zamerke gledano sa kulturološkog aspekta, u smislu da nemaju dovoljno sadržaja u Srbiji kada je njihova kultura u pitanju, recimo - da slušaju svoju muziku, idu u svoje restorane. S druge strane, bar ja nisam dobila nekakvu informaciju da je neko, što se poslodavaca tiče, bio nezadovoljan stranim radnicima, osim, što je već pomenuto, da se dešavalo da malo rade, pa odu ili zauvek nestanu iz Srbije, ili promene poslodavca - što je sasvim legitimna stvar, kao i za bilo koga od nas”, zaključuje u razgovoru za Insajder Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.