Vlast sve više manipuliše ekonomskim podacima, ali im sve manje ljudi veruje

Aktuelni predstavnici vlasti u Srbiji nemilice obrađuju ekonomske podatke kako kome odgovara i godi u datom trenutku. Normalno je i da, kada trenutak prođe, niti ko više pominje dotične podatke, niti se seća da su pogrešno dati. Najbolji primer je, kako piše Nova ekonomija, Narodna banka Srbije (NBS) koja zbog pogrešnih procena za inflaciju nijedne godine, pa čak ni onda kada su omaške bile značajne, nije ponudila objašnjenje, promenu kursa monetarne politike ili odlazak čelnika institucije zbog neispunjavanja svojih obaveza.

Tri stavke, turizam, investicije i doznake bitne su za srpsku ekonomiju jer obezbeđuju prilive za različite sektore. Od turizma ubire novac i privatni sektor, a delom i država. Od investicija priliv ide državi, ali se kreiraju plate, dok su doznake čist novac za privatna lica. Ova tri faktora udruženo kreiraju ono od čega građani Srbije ostvaruju prihode, ali i država.

Očigledno je da ako samo jedna od tih stavki zaškripi, u problemu će biti dinar, ali ova država je opredelila još 2009. godine da se odbrana kursa finansira – iz deviznih rezervi.

Srpski političari i oni koji donose odluke, zakukali su samo na dve od ove tri stavke. Na dijasporu niko i ne može da se ljuti, niti da utiče na njihove odluke. Uostalom, veliki deo te radne snage Srba u inostranstvu je i otišao zbog ovdašnjih političara. Zato je bilo zgodno za pad investicija i turizma okriviti – proteste i blokade.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u aprilu izjavio da je u prva tri meseca turizam pao 22,8 odsto, ocenjujući da je to „direktna posledica zločinačkih blokada i zločinačkog rušenja Srbije, spolja i iznutra“.

Ovo je demantovao ekonomista Dragovan Milićević, koji je ranije bio na poziciji državnog sekretara u Ministarstvu za trgovinu. On je rekao da je, prema podacima, broj turista u prvom kvartalu ove godine skoro na istom nivou kao i u prva tri meseca prošle godine ili preciznije, njihov broj je smanjen tek za 0,2 odsto, „što se u ozbiljnim analizama tretira kao statistička greška“.

Izjava predsednika Aleksandra Vučića s kraja januara da prvi put, u prvih 21 dan koliko možemo da merimo u januaru, imamo smanjenje broja stranih direktnih investicija (SDI) u odnosu na januar prošle godine i januar 2023. godine, samo je delimično tačna. Priliv SDI je ostao na nivou svih onih prosečnih godina za nama.

Doznake, koje niko i ne pominje, za isto vreme su pale za osam odsto. Ovaj pokazatelj može da krije mnogo više opasnosti, a to je potencijalni povratak onih koji su se iselili zbog lošije situacije u Evropi, a što bi stvorilo pritisak na tržište rada. Ovo nije pohvalno za srpske vlasti koje su se dičile smanjenjem nezaposlenosti, pa je to verovatno i razlog zašto se doznake ne pominju.

Očigledno je da je sve na kocki za vladajuće

Lek za sve te bolesti, srpske vlasti su našle u najavi rasta plata i penzija, a očigledno da je onda zaista sve na kocki za vladajuće. Jer niko normalan ne bi u trenutku kada su pokazatelji toliko loši stimulisao građane da troše, a da se ne zna šta će biti sutra. Ali to je aktuelni način vođenja ekonomske politike u kojem malo šta ima logike.

Utisak je da su političari ove najave ranije objavili (jer ih je po zakonu to očekivalo u decembru) da bi potkupili glasačko telo, ali i da bi podigli pomenutu potrošnju koja će i ostati glavni pokretač rasta bruto društvenog proizvoda, jer su ostali parametri na velikom udaru zbog situacije u Evropi i Trampovih carina. Građani su već izgradili veliko nepoverenje prema trenutnim vlastima, te je nejasno kako i koliko će se trošiti, a u decembru je već kasno da se ovaj pokazatelj popravi u značajnoj meri. To će se eventualno odraziti na situaciju naredne godine.

Predsednik Vučić izjavio je da je u planu da do kraja godine budu povećane i penzije i minimalne zarade, a da će, ukoliko njegove ideje budu prihvaćene, prosečna plata u Srbiji u decembru 2026. iznositi 1.147 evra, dok bi do kraja 2027. mogla da dostigne 1.400. Da bi se ovo ostvarilo plate bi morale da eksplodiraju za 59 odsto do 2027. godine. Da bi to bilo moguće, zemlja bi morala da privuče i veće količine investicija od uobičajenih, ali u vremenu velikog svetskog trgovinskog rata, investitori su veoma oprezni.

Raspršavanje iluzije napretka

Bruto društveni proizvod (BDP) je već revidiran nadole od strane svih finansijskih institucija, domaćih i stranih. Ministar finansija Siniša Mali nije imao komentar na ove revizije, dok je predsednik države rekao da će „biti manji rast ove godine, ali sigurno iznad tri odsto“.

I agencija Fič, kao i Rajfajzen banka u Beogradu, ali i Bečki ekonomski institut su posle objavljene revizije naglasili da nas može očekivati i gora godina. Oni su svi snizili svoje projekciju rasta Srbije na malo više od tri odsto, ali očekivanja su da će BDP još ići nadole.

Iz Rajfajzena kažu da je njihova godišnja projekcija BDP-a od 3,4 odsto za kraj 2025. podložna „reviziji naniže u narednom periodu, uzevši u obzir sve navedeno, kao i očekivani značajan negativni efekat neto izvoza“.

Fič je već smanjio svoje prognoze rasta realnog BDP-a za 2025. godinu na 3,8 odsto u martu sa 4,2 odsto na poslednjem pregledu rejtinga u januaru zbog pogoršanja spoljašnjeg okruženja. Ako se potvrdi, procena za prvi kvartal 2025. godine ukazivala bi na dalje rizike za Fičovu prognozu usred ozbiljne eskalacije globalnog trgovinskog rata, što značajno slabi svetske i ekonomske izglede evrozone, ocenila je agencija u maju ove godine.

Od tada, procena za prvi kvartal ove godine od dva odsto je potvrđena, tako da ono „sigurno iznad tri“ odsto nije bilo sigurno ni kada je predsednik izgovorio, a kamoli sada.

„To su važne vesti, uspeli smo da se izborimo sa najvećom pošasti. Zahvaljujući neradu i blokadama, kao i nestabilnostima koje su izazvali imali smo manju stopu rasta“, rekao je Vučić.

Iz agencije Fič, malo drugačije vide stvari. Prema njihovom mišljenju, studentski protesti su fokusirani na percipiranu centralizaciju moći i korupciju, a ne na ekonomsku politiku, što znači da je trenutno malo verovatno da će dovesti do bilo kakve značajne promene.

Ostaje prosta činjenica da su upozorenja ekonomista koji godinama objašnjavaju da je loš model rasta odabran za Srbiju ono što u jednom trenutku mora i da našteti privredi zemlje.

I baš taj kurs dinara sa početka ove priče je i jedini pokazatelj koji svi relevantni političari ne pominju ili, što bi se narodski reklo, „kriju kao zmija noge“. Zašto? Pa zato što pad privrede možete da kompenzujete nekim drugim činiocima BDP-a, ali ukoliko je valuta na udaru, svi pokazatelji ubrzano idu nadole. A lošiji priliv doznaka i investicija, u kombinaciji sa padom izvoza, može da proizvede jake pritiske na kurs.

Vučić je istakao i da je problem to što kasni realizacija nekih infrastrukturnih radova, te da zbog svakodnevne hajke nisu u stanju da završe sve što su planirali.

„Ljudi zaposleni u sistemu imaju strah da bilo šta potpišu”, rekao je on. Predsednik bi možda drugačije govorio da njegov potpis nosi odgovornost koju toliko zahteva od drugih. Ovako je već skoro 15 godina samo mrtvo slovo na papiru. A što se tiče infrastrukturnih radova, sva je prilika da je razlog za kašnjenje – nedostatak novca u budžetu.