OTKRIVENA TAJNA DIPLOMATIJE SNS Služi se uz jogurt i domaću rakiju i zove se ambasadorski špricer

Hitna depeša ambasade Srbije u Kongu, u kojoj se naš predstavnik žali na nestašicu jogurta ima nastavak. Predmet: Srpska rakija a potpisuje ambasador Miroljub Jevtić.

- Danas sam bio na sastanku grupe frankofonih ambasadora. Ambasador Čada, kome sam poklonio bocu mi je kazao da ju je već ispraznio. Stavljajući mu na znanje da bi voleo još. Nova predsednica Grupe OIF je takođe rekla da se oduševila ukusom i da će svratiti ovih dana u ambasadu, da proba rakiju ponovo. Siguran sam da bismo mogli da dođemo u prvi red, ako ne i da budemo baš prvi među prodavcima srpskih rakija u DRK - navodi se u depeši. Šta mislite: jesu li diplomatske depeše drugih država bolje, istinitije, učtivije i pouzdanije? Naravno da nisu; iste su. Eto, tako bi sigurno reagovao predsednik Srbije. Iste su kao i one Asanžove: ko je šta kome rekao na kom koktelu; ko je koga ispolivao šampanjcem, šta se priča po boljim restoranima. Odavno je u obaveštajno-bezbednosnim krugovima srpske diplomatije shvaćeno da se priroda informacije promenila - informacija u digitalnom obliku postala je fluidna, može i tečna. Tajnost više nije apsolutna, već statistička pojava nedostatka sredstava za cirkanje. Ali, niko ne garantuje da reč "jogurt" ili "šljivka" nije neka šifrovana poruka za Andrićev venac.Nije tajna da su u srpskoj diplomatiji nepotizam, rođačke, prijateljske, kumovske i ljubavne veze odličan argument za zaposlenje. Da li ste, kako i koji fakultet završili, da li i koje jezike govorite, kakve sposobnosti posedujete, da li ste prošli na konkursu i koliko je boljih od vas ostalo da čeka svoju priliku u diplomatskoj službi zato što nema debelu vezu, često je sasvim nevažno. Dovoljno je da imate poznato prezime, najbolje bi bilo roditelja koji je već u diplomatiji, a može da prođe i ako je javna ličnost. Godinama unazad se dešavalo da se diplomatski službenici povlače u penziju i svoje mesto, mimo zakona, ostavljaju deci.Od farmerki i nepostojeće kravate nekadašnjeg ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, preko leptir mašne Marka Đurića i golih ramena Aleksandre Joksimović. Ko se još seća Maje Gojković umotane u hidžab? To što brukaju sebe, manje je strašno za domaću upotrebu, ali utisak koji ostaje vezan za našu zemlju mnogima u svetu može biti da vlast u Srbiji, a i njen narod, ne znaju da izaberu ljude koji će ih predstavljati. Setimo se Ivana Bauera, našeg ambasadora u Maroku, kako u bazenu pliva za časni krst. Ili Jelene Milić, ambasadorke u Hrvatskoj, koja se na predaji akreditiva tamošnjem predsedniku, pojavila sa leopard printom, a potom je pažnju skrenula i pojavljivanjem na promociji knjige "Diplomatska oluja" Tuđmanovog ministra i još dosta toga.A Marko Đurić? Svoj posao ministra spoljnih poslova obavlja skoro legendarno, kloneći se elementarne diplomatske ozbiljnosti. On je naveo da se intenzivno radi na reformi i modernizaciji MSP i da će ono u narednim godinama primiti u svoje redove veliki broj novih, talentovanih, mladih, visokostručnih kadrova:- Mi ćemo započeti kampanju "Budi srpski diplomata" sa ciljem da privučemo ljude koji poseduju moderne veštine, koji poseduju najviši nivo znanja i kvalifikacija - rekao je Đurić.

Očigledno da nema vremena za taj "kurs". Eto, sad ga i Vojislav Šešelj maltretira a niko "od njegovih" ga ne brani.