PRAZAN NOVČANIK ILI Zašto ne pomažemo prosvetarima?

IT-ijevci, privatne firme, fondacije i građani uspeli su da za nekoliko meseci sakupe 137 miliona dinara kako bi pomogli zaposlenima u prosveti koji ne primaju platu. Vlast ih je kaznila jer su ustali u borbu za studenske zahteve. Sakupljenih malo više od milion evra bilo je dovoljno da 8.220 nastavika i saradnika, onih koji su se prijavili da su socijalno ugroženi, primi simboličan iznos od 10 ili 20.000 dinara. Ako se ova brojka uporedi sa ukupno 75.000 nastavnika u osnovnim i srednjim školama, od kojih su mnogi bili u potpunom ili delimičnom štrajku, pa nisu primili jednu, dve ili više plata, a doda i 7.000 zaposlenih, koliko broji samo Beogradski univerzitet - cifra koja je potrebna da ovi ljudi prežive bez plate ide u nedogled.

- Primetan je trend smanjenja uplata društva preko Fondacije. Otprilike dobijemo 100 donacija dnevno u vrednosti oko milion dinara. S tim, što je u ovom trenutku neznatno veći priliv sredstava od dijaspore nego li od stanovnika Srbije - kažu za "Vreme“ iz Fondacije Alek Kavčić.Ekonomista Saša Đogović za "Vreme“ kaže da bi, kada se gleda finansijski, najviše mogli da pomognu ljudi zaposleni u sektorima koji su najbolje plaćeni. Na listi najunosnijih zanimanja su IT, finansijski sektor, vazdušni i energetika.

- Videli smo da su pojedinci i grupe iz tih oblasti i uplaćivali novac, u prvi mah. Sad, ne može se očekivati ni da to davanje traje doveka, a nisu ni to velike grupe ljudi - navodi Đogović.

Kaže da ih je  "jednostavno pregazila borba sa vremenom i čekanje da se probije taj čep ignorisanja vlasti”, te da je neminovno ja dođe do izbora”. Samo što sve to košta ljude koji se žrtvuju.

Drugu teoriju daje sociolog Slobodan Cvejić, i sam profesor na Filozofskom fakultetu, koji takođe ne prima platu.- Priča oko solidarnosti sa studentima se vrti unutar srednje klase koja nije ekonomski jaka - objašnjava on specifičnu srpsku situaciju.

Cvejić dodaje i da ljudi masovno nisu svesni koliko su prosvetni radnici finansirali studente. Kako je vlast odsekla taj glavni kanal za studente i tok novca koji je stizao iz prosvete, veoma je važno da opozicija sada sve svoje akcije spoji samo u borbu - za izbore.

- Po tabloidima se pisalo kako proteste finansiraju strane vlade, a zapravo smo ih finansirali mi, prosvetari i građani koji su mesecima donosili novac. Sada su nama oduzeli platu, pa nemamo više ni da pomažemo studente, a ljudi koji su mesecima donosili novac, hranu, svakako pomagali, i sami su presušili. Nema vremena za održavanje ovakvog sistema otpora - kaže Cvejić.