BAUK DESNICE KRUŽI EVROPOM Srodne duše naprednjaka

Nemački Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV) početkom maja proglasio je Alternativu za Nemačku (AfD) za "provereno desno ekstremnu“ stranku. AfD se protiv toga bori pravnim sredstvima. Zbog toga je Ured privremeno stavio tu klasifikaciju na čekanje, ali i dalje ostaje pri toj svojoj oceni.  Ipak, ta klasifikacija ponovo je rasplamsala raspravu o zabrani AfD-a. Kakva je situacija sa sličnim strankama u drugim evropskim državama? O zabranama se tamo nigde i ne govori. Naprotiv, u nekim zemljama takve stranke učestvuju u vlasti ili su čak na čelu vlade, piše Dojče vele. Na čelu stranke Braća Italije (Fratelli d’Italia) nalazi se, što je paradoks, jedna žena: Đorđa Meloni - verovatno najuspešnija premijerka radikalne desnice u Evropi. Mnogi članovi njene stranke i dalje pozitivno gledaju na fašizam, italijansku verziju nacizma. Đorđa Meloni jednom je izjavila da ona ima "opušten odnos prema fašizmu“, a nekadašnjeg fašističkog vođu i Hitlerovog saveznika, Benita Musolinija, nazvala je „dobrim političarom“.U predizbornoj kampanji 2022, koja je dovela njenu stranku na vlast, slogan je bio: "Bog, porodica i domovina“. Meloni i njena stranka naročito su radikalno desni u društvenim pitanjima: napadaju abortuse, homoseksualce i LGBTQ-osobe, i naravno migrante. Ali, za razliku od mnogih sličnih političara u Evropi, Meloni jasno zauzima stav protiv Rusije u ratu protiv Ukrajine. Upravo zbog toga je izjavila da postoje "nepremostive razlike“ između nje i AfD-a. Ujedno, Meloni održava bliske odnose s američkim predsednikom Donaldom Trampom, pa je u Briselu cene kao transatlantsku posrednicu.Koreni Švedskih demokrata (Sverigedemokraterna) leže u ekstremno desnoj pokretu "Neka Švedska ostane švedska“ (Bevara Sverige Svenskt). Neposredno pre prelaza u novi milenijum, stranka je pokušala da se distancira od svojih starih okruženja i da nastupi umerenije. Današnji predsednik stranke, Džimi Akeson, nastavio je u tom smeru, pa su Švedske demokrate na izborima 2022. postale druga najjača snaga u parlamentu. Otada podržavaju manjinsku vladu konzervativnog premijera Ulfa Kristersona.Nakon parlamentarnih izbora 2023, Stranka za slobodu (Partij voor de Vrijheid, PVV) Gerta Vildersa postala je najjača snaga i vodi koalicionu vladu s još tri druge stranke. S obzirom na to da su partnerima Vildersovi stavovi bili previše radikalni, za premijera je imenovan Dik Šof koji nnije član nijedne partije. PVV je jedinstvena po tome što je Vilders njen jedini član - i poslanici i ministri zvanično su samo simpatizeri stranke. Vilders tako može sam da određuje stranački program i da imenuje kandidate na izborima.