Državljanstvo po posebnoj proceduri: Srpski pasoši za bivše ruske specijalce i tajkune

 Na ovaj način, čak 204 Rusa i Ruskinja su posebnom merom postali državljani Srbije i na taj način uspeli da zaobiđu ograničenja u putovanjima koje im je uvela Evropska unija.

Od invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine ruskim državljanima otežano je da putuju u zemlje Evropske unije i nekolicinu drugih država jer je uveden vizni režim, piše Krik.

Ipak, moćni Rusi koji su povezani sa obaveštajnim strukturama, profiteri u ratu i oligarsi, našli su način da zaobiđu vize tako što su za sebe obezbedili pasoše drugih zemalja iz kojih se može slobodno putovati u EU. Mnogima od njih primamljiv je bio upravo pasoš Srbije.

Za ove uticajne Ruse uopšte nije bilo teško doći do njega. Iako nisu ispunjavali kriterijume da postanu srpski državljani, Vlada Srbije koju je prvo predvodila Ana Brnabić, a zatim Miloš Vučević, ovim kontrpoverznim Rusima dodeljivala je državljanstvo mimo procedure koja važi za strance, pravdajući to srpskim nacionalnim interesom.

Jedan od njih je Ivan Sibirev, ratni profiter čija kompanija "R-stroj“ je razvijala poslove u ratom uništenim ukrajinskim gradovima. Dok je prošle godine Evropska unija njegovu kompaniju sankcionisala zbog bogaćenja zahvaljujući ratu, premijerka Brnabić mu je, preskačući standardne procedure, dodelila srpsko državljanstvo. Da bi se ovo dogodilo, pošto Sibirev nije ispunjavao uslove, Vlada Srbije iskoristila je član Zakona o državljanstvu koji omogućava da se strancima pokloni državljanstvo ukoliko je to bitno za "nacionalni interes” Srbije.

Brnabić je isto tako smatrala da je bitno za Srbiju da se državljanstvo dodeli i Viktoru Šendriku, bivšem specijalacu Ruske službe bezbednosti (FSB) i šefu obezbeđenja ruskih oligarha Arkadija i Borisa Rotenberga. Šendrik je i sponzor neonacističke divizije navijača Espanjola koja se bori protiv Ukrajine.

Po specijalnoj proceduri državljanstvo je dobio i Dimitrij Sergejev – blizak prijatelj sina čuvenog FSB generala Nikolaja Patruševa koji blisko sarađuje sa Aleksandarom Vulinom na prisluškivanju ruske opozicije u Beogradu. Patrušev je sa Vulinom formirao i "radnu grupu za borbu protiv ‘obojenih revolucija’“ sa zadatkom da sprečava proteste i organizuje praćenje aktivista, novinara i branitelja ljudskih prava, kako je pisao Danas.

Oni nisu jedini ruski državljani koji su zahvaljujući posebnim odlukama srpske Vlade uspeli da dođu do srpskog pasoša, pokazuje istraživanje novinara ruskog sajta "Važne priče“ i portala KRIK.

Novinari su pregledali sve odluke o dodeljivanju državljanstava od početka 2022. do aprila 2025. godine i tu pronašli čak 204 ruska državljanina koja su dobila srpski pasoš mimo uobičajne procedure jer je to, navodno, "u interesu Srbije“. Od njih se nije tražilo da ispune standardne uslove poput toga da žive u Srbiji pre ili posle dobijanja pasoša, niti da se odreknu drugih državljanstava.

Među onima koji su na ovaj način dobili državljanstvo je više Rusa povezanih sa političkom elitom iz Kremlja, ruskom službom bezbednosti (FSB), vojnom industrijom, oni koji su se obogatili u ratu u Ukrajini i drugi poslovni giganti, pokazuje istraživanje "Važnih priča“ i KRIK-a. Nije jasno koji su to nacionalni interesi Srbije zadovoljeni ovim odlukama.

Dodeljivanje državljanstava na ovaj način obično je rezervisano za istaknute ljude iz oblasti nauke, sporta ili umetnosti.

Istraživač korupcije iz nevladine organizacije "Arktida“ Ilja Šumanov smatra da bi ovakva masovna podela pasoša mogla da bude deo političkog dogovora između dve vlade. Kaže da u ovom scenariju Srbija rizikuje da izgubi šanse za evropske integracije, ali vlast u zemlji može dobiti od Moskve instrumente autoritarne kontrole koji joj trebaju sada, u vreme masovnih protesta.

- Mislim da je takođe u pitanju neformalna finansijska podrška, obezbeđivanje zajmova i kredita koji će biti upotrebljeni za održavanje režima - kaže Šumanov.

- U Srbiji je turbulentno i Rusija može pomoći režimu tako što sa njima može da podeli sve autoritarne prakse. Počev od sistema praćenja, kontrole društvenih mreža, pa do političkih tehnologija – na primer, farmi botova i slično.

Novinari "Važnih priča“ kontaktirali su sve osobe pomenute u tekstu koje su dobile srpsko državljanstvo, ali nisu dobili odgovore. KRIK je poslao pitanja Vladi Srbije za objašnjenje ovakvih odluka, ali iz službe za medije na njih nisu odgovorili.

U nastavku možete pročitati koji kontroverzni Rusi su dobili srpsko državljanstvo od 2022. godine do danas.

Ivan Sibirev

Ivanu Sibirevu, vlasniku kompanije "R-stroj“ koja se nalazi pod sankcijama EU, premijerka Ana Brnabić dodelila je državljanstvo Srbije 14. marta 2024. godine.

Sibirev je jedan od profitera rata u Ukrajini. Nakon ruske invazije je postao suvlasnik građevinske kompanije "R-stroj“ koja radi u okupiranim i uništenim ukrajinskim gradovima Mariupolju i Severodonjecku, otkrio je portal "Važne priče“. Ova kompanija je zbog toga, od 2024. godine, pod sankcijama EU.

Osim firme "R-stroj“, Sibirev je vlasnik restorana "Wine & Crab“ zajedno sa Svetlanom Kuznjcovom – pastorkom prvog čoveka "Gazproma“ Alekseja Milera i ćerkom bivše Putinove sekretarke Marine Jentaljceve. Ranije je Sibirev bio direktor firmе "Strojtransnјeftgaz“ čiji je vlasnik Genadij Timčenko, bliski prijatelj Vladimira Putina.

Svetlana Perevalova

Perevalova je supruga ruskog ratnog profitera, a državljanstvo Srbije dobila je 14. marta 2024. godine. Rešenje je potpisala tadašnja premijerka Ana Brnabić.

Suprug Svetlane Perevalove, Viktor Perevalov, osnivač je firme "VAD“ koja profitira na izgradnji puteva na anektiranom Krimu. Prihodi firme u 2020. godini bili su veći od 900 miliona evra. Firma je gradila put preko Kerčkog mosta, magistralu "Tavrida“ i put od Simferopolja do zapadne obale Krima. Zbog ovih projekata, "VAD“ je još 2018. godine stavljena pod sankcije EU i SAD. Svetlana Perevalova je i sama, bar od 2018. godine radila je kao menadžerka u "VAD“-u, pokazuju podaci koji su procurili iz ruske Federalne poreske službe.

Dimitrij Sergejev

Dimitrij Sergejev je blizak prijatelj potpredsednika ruske vlade i bivšeg ministra poljoprivrede Dmitrija Patruševa, sina FSB generala Nikolaja Patruševa. Državljanstvo mu je dodelila premijerka Ana Brnabić 8. marta 2024. godine.

Nikolaj Patrušev bio je direktor FSB-a, šef Saveta bezbednosti Rusije i asistent Vladimira Putina. Sa njim sarađuje i ministar Aleksandar Vulin koji je 2021. godine otputovao u Moskvu i Patruševu predao snimke prisluškivanja ruske opozicije u Beogradu, političara Andreja Pivovarova i Vladimira Kara-Murze.

Nakon toga, Pivovarov je uhapšen i ubrzo poslat u koloniju u Kareliji. Na predlog Vulina i Patruševa, vlasti Rusije i Srbije formirale su "radnu grupu za borbu protiv ‘obojenih revolucija’“, sa zadatkom da sprečava proteste i organizuje praćenje aktivista, novinara i branitelja ljudskih prava.

 Patrušev mlađi i Sergejev već dugo rade zajedno. U periodu od 2010. do 2018. godine kada je Patrušev bio na čelu Ruske poljoprivredne banke (Rosselhozbank), Sergejev je bio njegov zamenik. Kada je potom Patrušev postao ministar poljoprivrede, Sergejev je prešao u vladu zajedno sa njim. Sada je Sergejev generalni direktor "Ujedinjene žitne kompanije (OZK)” i Saveza izvoznika žita – dve ključne organizacije u oblasti izvoza poljoprivrednih proizvoda na svetska tržišta.

Viktor Šendrik

Bivši pripadnik ruske obeveštajne agencije FSB Viktor Šendrik dobio je srpsko državljanstvo 18. maja 2023. godine. Odluku o dodeli je potpisala premijerka Ana Brnabić.

Šendrik je predsednik nadzornog saveta Bokserske federacije Moskve, a pre toga je služio u "intelektualnim specijalnim snagama” FSB-a "Vimpel”. Šendrik je takođe šef službe bezbednosti Ruskih železnica i bivši šef službe bezbednosti Putinovih prijatelja, oligarha Arkadija i Borisa Rotenberga. Šendrik, kako su "Važne priče” ranije objavile, sponzoriše neonacističku diviziju navijača Espanjola koja se bori protiv Ukrajine.

Anastasija Kolesova

Anastasija Kolesova je dobila srpsko državljanstvo 8. Februara 2024. godine, po odluci tadašnje premijerke Ana Brnabić.

Kolesova je ćerka bivšeg šefa "Koncerna radioelektronske tehnologije“ (KRET) i bivšeg guvernera Amurske oblasti Nikolaja Kolesova, koji je pod sankcijama EU. Kolesov trenutno rukovodi holdingom "Helikopteri Rusije“, kome pripada većina fabrika za proizvodnju helikoptera u zemlji. Kolesova mlađa ćerka je direktorka Tatsocbanke i bivša poslanica Državnog saveta Republike Tatarstan.

Anastasijin muž Nikolaj Urajev takođe je dobio pasoš Srbije. Njih dvoje su ranije naizmenično upravljali kazanskom fabrikom "Elekon“, ključnim proizvođačem delova za interkontinentalne balističke rakete, vojne avione, helikoptere, podmornice, brodove i satelitske sisteme. Firma je pod sankcijama SAD-a, velike Britanije i Kanade.

Urajev je sada prvi čovek fabrike Krasnogorski kombinat kombija koji proizvodi zatvorske transportere, vojne kamione, mobilne komunikacione sisteme i drugu vojnu tehniku. Ranije je bio član upravnog odbora Kazanske optičko-mehaničke fabrike (KOMZ), koja proizvodi uređaje za noćno osmatranje, termovizore i optičke nišane za oružje i najbogatiji odbornik Kazanske gradske skupštine.

Kiril Kratli

Kiril Kratli je dobio srpsko državljanstvo 14. marta 2024. godine, a odluku o tome je potpisala Ana Brnabić.

Kratli je zet Aleksija Tkačeva, poslanika Državne dume i brata bivšeg guvernera Krasnodarskog kraja i bivšeg ministra poljoprivrede Rusije Aleksandra Tkačeva. Braća Tkačev su pod sankcijama EU.

Kratli je na čelu kompanije "Mirteh“ koja se bavi isporukom poljoprivrednih mašina. "Mirteh“ uvozi opremu i delove iz Evrope, Kanade, Turske i Južne Koreje, a prodaje je brojnim firmama pod međunarodnim sankcijma. Kompanija sarađuje sa najvećim ruskim agroindustrijskim holdingom "Agrokompleks“ u vlasništvu porodice Tkačev, kako je otkrio medij Protokol. „Agrokompleks“ je, kako je ranije objavio Wall Street Journal, dobio više od 160 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u okupiranim regionima Ukrajine, ali i dalje nije stavljen pod sankcije.

Svetlana Kijko

Bivši premijer Miloš Vučevič je potpisao odluku kojom je Svetlana Kijko dobila srpsko državljanstvo 3. Oktobra 2024. Godinu dana ranije, državljanstvo su dobila i svetlanina deca – ćerka i sin, kao i snaja.

Svetlana Kijko je supruga general-pukovnika Mihaila Kijka, bivšeg zamenika direktora Federalne službe za kontrolu prometa narkotika. Kijko je 2016. bila četvrta na listi najbogatijih supruga ruskih zvaničnika. Iako nije imala razvijen biznis, prijavila je prihod od 548 miliona rubalja (5,8 miliona evra) – 156 puta više nego njen muž.

Nakon što je rasformirana služba za borbu protiv narkotika, Mihail Kijko postao je zamenik generalnog direktora koncerna „Almaz-Antej“, jednog od najvećih proizvođača sistema protivraketne i protivvazdušne odbrane na svetu. Trenutno je direktor kompanije "Aeromaks“, koja razvija bespilotne letelice, a koja je u vlasništvu AFK Sistema. AFK se nalazi pod sankcijama Velike Britanije i SAD, ali ne i Evropske unije.

Andrej Šamšurin

Andrej Šamšurim je dobio srpsko državljanstvo 4. jula 2024. godine, oslukom koju je potpisao tadašnji premijer Miloš Vučević.

Šamšurin je, prema podacima poslovnog portala Tadviser, potpredsednik kompanije "Akvarijus“. Ova firma je među prvima u SSSR-u počela da proizvodi računare, a sada se bavi proizvodnjom radiotehničke opreme: od servera do mikročipova važnih za proizvodnju oružja i sredstava za šifrovanu komunikaciju za ruske specijalne službe. "Akvarijus“ je, prema pisanju lista „Kommersant“, sa državnom korporacijom za atomsku energiju "Rosatom“ 2024. započeo proizvodnju mikrokontrolera za enkripciju podataka. Ovaj potez napravile su kako bi zamenile zapadne komponente koje su postale nedostupne zbog sankcija. "Akvarijus“ je 2022. stavljen pod sankcije SAD-a zbog podrške ruskoj vojsci.

Olga Rejman

Olga Rejman je supruga bivšeg ministra za komunikacije Rusije Leonida Rejmana i bivši premier Srbije Miloš Vučević joj je dodelio državljanstvo 3. oktobra 2024.

Njen suprug trenutno poseduje firmu "Heliprom SPB“, koja servisira i popravlja helikoptere i avionsku opremu za Centar za obuku kosmonauta i Nacionalnu gardu Rusije. Firma je ranije sarađivala sa Ministarstvom odbrane.

Zufar Garajev

Zufar Garajev je predsednik upravnog odbora "AK Bars“, najveće banke u Tatarstanu, koja je pod sankcijama SAD-a i EU, a srpsko državljanstvo je dobio 29. februara 2024. godine, odlukom koju je potpisala Ana Brnabić.

Sergej Jemedin

Sergej Jemedin je dobio srpsko državljanstvo 1. septembra 2022. godine, zahvaljujući odluci Ane Brnabić. Državljanstvo Srbije dobili su i njegova žena i troje dece.

Jemdin je do proleća 2023. godine bio prvi čovek "Demetre“, holding kompanije koja je jedan od najvažnijih igrača na tržištu izvoza žita i čiji terminali mogu da utovare do 15 miliona tona žita godišnje, što je petina ukupnog izvoza iz Rusije. Ova firma imala je polovinu udela u "Ujedinjenoj žitnoj kompaniji (OZK)“, koja upravlja infrastrukturom za žitarice u zemlji.

Postao državljanin Srbije 23. januara 2025. godine, po odluci koju je potpisao premijer Miloš Vučević.

Sergej Lomakin

Sergej Lomakin je milijarder čije se bogatstvo procenjuje na 1,2 milijarde dolara. Suosnivač je lanca prodavnica niskih cena "FixPrice” koji se s početkom rata preselio u Kazahstan i postao najisplativija ruska franšiza, prema magazinu Forbs. U martu 2025. najavljen je dolazak ovog lanca i u Srbiju.

List "Nedeljnik” nedavno je objavio da je Lomakin dobio srpsko državljanstvo navodeći da mu je prethodno u novembru 2024. oduzet kiparski "zlatni pasoš“, koji je stekao zahvaljujući investicijama u ovoj zemlji.

Oleg Bojko

Oleg Bojko je postao srpski državljanin 6. marta 2025. godine, odluku je potpisao Miloš Vučević.

Osnivač je investicione grupe "Finstar”, koja upravlja imovinom vrednom dve milijarde dolara i ima kancelarije u Srbiji. U početku, Bojkova glavne kompanije bile su međunarodna metalurška firma "Evrazholding” i kockarska kompanija „Ritzio Entertainment”. Bojkovo bogatstvo procenjeno je na 1,5 milijardi dolara u 2025.