BAJA MALI KNINDŽA Simbol "pada" građanskog Beograda?

Vlast Srpske napredne stranke i saveznika, rešila se na sanaciju "stuba srpstva". NEKO tu vidi svoju šansu da se nekako iznova ulakti u politiku nakon spektakularnih poraza, pa se time tumače njegovi nervozni ispadi. Elem, Baja Mali Knindža će pevati na velikom skupu u subotu na koji je pozvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sve je to, građanke i građani, nestajanje svakog sistema vrednosti; gubitak samog pojma kvaliteta. Ali, događaj mora da ima retku kombinaciju simboličkih, psiholoških i političkih elemenata, sve na jednom mestu. Baš u Beogradu. Ako kojim slučajem navedenog datuma pomislite da ste pomešali daljinske upravljače, pa da ste uključili nešto kao vremeplov umesto televizora, ne brinite, niste. Tragedija se ponavlja kao farsa sa sve pevanjem.Cica, Jeca, Ceca, Daca, ipak su jedan od stubova srpstva u vreme decenije novoradikalaca, uz možda SANU, ali sigurno uz crkvu, policiju i vojsku. Pa, je l' možete misliti? Zato se Srpska napredna stranka, sve u nadi da će pridobiti još birača, rešila na sanaciju tog "stuba srpstva". Na eventualno pitanje: a šta će ako im to ne uspe - odgovora nema. Ne može ga ni biti, jer je ideja o propasti estradne podrške Vučiću u Srbiji jednostavno nezamisliva. Svako ko je drugačiji i kome smeta srpski i domaćinski opanak, izdajnik je, bre.Režim nudi ono što je Džordž Orvel (1984) nazvalo "prolokljuk": stočna hrana za proletere. Oni imaju svoje korporativne obrasce koje nameću svima podjednako, jer je tako lakše i ne treba ni pameti, ni razmišljanja. San predsednika o Srbima kao nadnarodu, prima se zasad u pojedincima koji se već tako osećaju i tako se drže.  nije tačno da nas niko ništa nije pitao. Nismo hteli da budemo pitani. Ćutimo i sada, osim kada kukamo. U prazno. Nećemo da pitamo, nećemo da tražimo, nećemo da zahtevamo. Gledamo svoja posla, ma koja ona bila.Takvo klonuće svake ideje, u kojoj viđamo pokušaj da se ljudi nasamare, i dalje je duhovni parametar polusveta okupljenog u ustajalom naprednjačkom leglu. Reč je, naime, o masovnoj distribuciji neukusa među potrošačima kojima takva ponuda omogućuje da se opredele. Naprednjački um je godinama lišen javne kreativnosti i bez ukusa je za bilo šta vredno. Odnos prema političkim protivnicima je definisan strahom od gubitka pozicija stečenih nezavisno od svakog pouzdanog merila kulture.Ponadajmo se da će jednoga dana sve će ovo biti prošlost, ako bilo šta od nje preostane. Videćemo na šta će ta ujdurma sa KNINDŽOM ispasti: da li su njihov hleb, pogačice i čvarci bolji od "studenskih u blokadi"? 

Tu će se se nekako odati, jer svi znamo da to što budu rekli nije istina.