Marinković: Ping-pong razračunavanja između Dolovac i Stefanovića

Postupci za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu vodi se pred višim javnim tužilaštvima u Novom Sadu i Beogradu, kao i u Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu (TOK). Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić izjavila je danas da je Anketna komisija na osnovu svih uvida u postupke koji se vode posle pada nadstrešnice u Novom Sadu donela sumoran zaključak i da će ostvarivanje pravde za žrtve, kako je rekla, biti samo uzgredno u odnosu na radnje koje se dešavaju pred tri tužilaštva.

- Ono što dodatno ukazuje na to da država Srbija ne ispunjava standarde EU je činjenica da se paralelno sa ovim procesima odvijaju i "ping-pong" razračunavanja između republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac i predsednika VJT u Beogradu Nenada Stefanovića - rekao je Tanasije Marinković.

To se, kako je dodao, odvija jednim delom "zakulisno", a jednim delom pred očima javnosti.

- Jer je Zagorka Dolovac 3. marta donela rešenje o supstituciji i odredila nadležnost TOK-a, ali samo kada je reč o prvookrivljenom u predmetu pred VJT, dakle menadžerki "Infrastrukturi železnice", ne i kada je reč o dva člana Komisije za tehnički pregled. Postavlja se pitanje zašto ona sama razdvaja ta dva pitanja, odnosno zašto to ne upućuje VJT u Novi Sad - upitao je Marinković.

A onda je, pojašnjava, 4. marta Nenad Stefanović zanemario to rešenje o supstituciji.

- Odnosno, izjavio je prigovor, ali i odmah podigao optužnicu. Kako je moguće tako brzo sastaviti optužnicu ako znamo da je naredba za sprovođenje istrage doneta 24. februara - pita profesor Marinković.

Dodao je i da je pitanje zašto Stefanović nije sačekao da komisija odluči o njegovom prigovoru pa da, kako kaže, eventualno nakon toga podnese optužnicu.

- U tom "ping-pong" razračunavanju ove dve moćne figure, Dolovac i Stefanović, odluka je u rukama komisije VJT koja odlučuje o prigovorima poput ovog rešanja o supstituciji. Po našim saznanjima, istekao je 30. marta rok do koga je komisija bila dužna ne samo da odluči, već i da dostavi tu odluku funkcionerima koji su u sporu pred njom - naveo je Marinković.

Visoki savet tužilaštva je odredio da te odluke komisije nisu stvari za javnost.

- To je sasvim pogrešno, jer kad je reč o odlukama koje će tužilaštvo biti nadležno, to ne može biti zatvoreno za javnost. Anketna komisija, s obzirom da nema nikakvog osnova da ta odluka ne bude dostupna javnosti, pita - da li je ta komisija odlučila da odbije prigovor Stefanovića i potvrdi odluku Dolovac o nadležnosti TOK-a kada je rečl o menadžerki Infrastrukture železnice - izjavio je Marinković.

Takođe, kaže, postavlja se pitanje odgovornosti Stefanovića "za prekršaje koje čini".

- Sve ovo čemu svedočimo govori da je duboko urušen ugled tužilaštva u javnosti i poverenja koje uživa. To su sve razlozi zašto bi disciplinski tužilac Visokog saveta tužilaštva morao po službenoj dužnosti da pokrene postupak za razrešenje Nenada Stefanovića sa funkcije predsenika VJT, a potom da disciplinska komisija pokrene postupak za njegovo razrešenje i sa tužilačke funkcije - naglasio je Marinković.

Profesor Pravnog fakulteta podseća i da je više od 600 sudija i tužilaca izrazilo osudu javnih nastupa predsednika Srbije Aleksandra Vučića kojima se utiče na njihov rad.

- Visoki savet tužilaštva i Visoki savet sudstva su morali sami po službenoj dužnosti da osude takve postupke. Ako nisu shvatile, njihove kolege su njima već izglasale nepoverenje - zaključio je Marinković.

Sudija Apelacionog suda u penziji i član Anketne komisije Savo Đurđić rekao je da je ravnopravnost svih osumnjičenih u slučaju nadstrešnice, nemoguća u državi u kojoj se Ustav Srbije krši sa vrha vlasti.

- Da li su svi osumnjičeni ravnopravni u predmetu nadstrešnice, to je pitanje na koje odgovaram pitanjem svima nama - da li očekujete da u državi u kojoj se sa vrha Republike krši Ustav, selektivno sprovodi zakon, da se tako nešto dogodi - kazao je.

Tim pre što se, dodaje, javni resursi - policija, BIA, pravosuđe, često koriste na granici dozvoljenog ili preko te granice, prenosi N1.

- Da li je bilo ravnopravno određivanje mere pritvora - moj odgovor je negativan, nije je bilo. Sve to otkriva veliku manu u postupanju naših pravosudnih organa - nedovoljna transparentnost, nedovoljna sinhronizacija i nedovoljna hitnost u postupanjima - kaže Đurđić, prenosi N1.