VOJNA SARADNJA TIRANE, ZAGREBA I PRIŠTINE "Šipak" ili moguća pretnja za Srbiju?

 Hrvatski ministar obrane Ivan Anušić poslao je poruku srpskim vlastima, rekavši da je davno prošlo vreme kada je Zagreb pitao Beograd što će i kako raditi. Ipak, teško je poverovati da taj čin nije bio usklađen sa interesima Severnoatlantskog saveza. Nakon potpisivanja Deklaracije o vojnom savezu Kosova, Albanije i Hrvatske, albanski general u penziji Esad Čolaku istakao je da je to jasan signal Srbiji i drugim državama koje mogu imati teritorijalne pretenzije na Balkanu, prenosi Kosovo onlajn.

- Jedan od ovih sporazuma je jasna poruka Beogradu, jer ovaj sporazum šalje jasnu poruku svima koji imaju teritorijalne pretenzije prema drugim susednim državama, jer znamo da je Srbija počela rat u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu - naglasio je Čolaku.

Tek potpisana Deklaracija o jačanju odbrambene saradnje Tirane, Zagreba i Prištine izazvala je maltene momentalni ljutiti odgovor Aleksandra Vučića, predsednika Srbije. To i nije neka posebna vest, imajući u vidu koliko često Vučić susednim zemljama prigovara da deluju protiv srpskih interesa, naročito ovim pomenutim. Ipak, on je u ovom slučaju jednoj od navedenih triju država zamerio i na kršenju, po njegovom mišljenju, određenog regionalnog ugovora vojnobezbednosne prirode, potpisanog još 1996.A reč je o Sporazumu o regionalnoj kontroli naoružanja, koji su tada potpisale Hrvatska, BIH i Savezna Republika Jugoslavija. Ta savezna republika, nastala iz manjeg dela nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, kasnije se razdvojila na Srbiju i Crnu Goru. Inače, zanimljivo je da Crna Gora nije potpisnik ove najnovije regionalne saradnje. I Miloš Vučević se tu odjednom našao da upozori da bi Bugarska mogla postati deo ovog saveza, što bi dodatno povećalo bezbednosne rizike za Srbiju. Naglasio je da su sve tri zemlje uključene u savez neposredni susedi Srbije i doveo u pitanje njihove stvarne namere.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u prvim reakcijama na deklaraciju ocenio da su Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisivanjem dokumenta "otvorili trku u naoružanju u regionu i prekršili subregionalni sporazum iz 1996. godine". Odmah nakon takve reakcije, u srpskim medijima bliskim vlasti je najavljeno pokretanje vojne saradnje između Srbije i Mađarske, ali u regionalnoj političkoj javnosti zasad gotovo da nema odjeka te vesti.Prema oceni istraživača nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuka Vuksanovića, zvaničnici u Beogradu koriste deklaraciju da "skrenu pažnju" sa problema na unutrašnjem planu. Prema njegovim rečima, Vlada u Beogradu bi mogla da iskoristi ovakav razvoj događaja da skrene pažnju sa političke situacije u Srbiji i protesta koji se tamo održavaju već nekoliko meseci.- Ne vidim da se to toliko odnosi na Albaniju, s obzirom da Vučić i dalje ipak ima, ili je barem imao prilično kooperativan odnos sa premijerom Edijem Ramom. Reakcija se prevashodno odnosi na nerešen spor Beograda i Prištine i na činjenicu da je Hrvatska u političkom diskursu "omiljeni protivnik" i da odnosi između Beograda i Zagreba nikada nisu postavljeni na zdravu osnovu - zaključuje Vuksanović.Beograd je zatražio objašnjenje od Tirane i Zagreba u vezi sa namerama inicijative, navodeći da Srbija "neće dozvoliti jednostrane akcije koje bi mogle da ugroze naš teritorijalni integritet, bezbednost građana i mir u regionu".  Vučić je posle sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom rekao da memorandum predstavlja "kršenje subregionalnog sporazuma" i da je "uveren da NATO o tome nije bio obavešten". U šta je nemoguće poverovati. Vučić je naveo da je na sastanku pokrenuo ovu temu, ali nije precizirao šta je Rute rekao.

Predsednik još nije precizirao u čemu se sastoji ugrožavanje nacionalne bezbednosti Srbije.