Vučić poručio da ko ne radi, neće dobiti platu: Prosvetari uzvraćaju - nema plate, nema nadoknade

Počelo je njegovom porukom prosvetarima 11. februara na televiziji Pink: "U januaru ste dobili cele plate svi, a za februar će da bude koliko ste radili", da bi na otvaranju Sajma turizma rekao da će nastavnici koji su sve vreme radili dobiti puna primanja.

- Oni koji nisu, neće i kraj priče. Pravedno i pravičnije da pravednije i pravičnije ne može da bude. Ovo nije hir bilo čiji, već je sve u skladu sa zakonom. Kad ne radite, onda ništa ne zaradite - rekao je Vučić.

Dva dana kasnije, obraćajući se građanima na skupu u Požarevcu, pozvao je studente da se vrate u fakultetske klupe, đake u svoje škole, a nastavnicima i profesorima poručio da zarade platu umesto što očekuju da im neko plaća nešto što nisu zaradili.

- I profesorima to kažem, jer i rudari moraju da zarade krvavo svoju platu i svako ko radi - kazao je predsednik Srbije.

Za to vreme u Ministarstvu prosvete muk. Niti se oglašavaju kako će se obračunavati februarske plate, niti su školama poslali uputstva, potvrdili su za Danas direktori nekoliko beogradskih škola.

Mediji su jedino preneli izjavu ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović da će za februar biti plaćen svako onoliko koliko je radio.

- Puna zarada koja je isplaćena za januar bi mogla biti neka vrsta zamke za prosvetne radnike uzimajući u obzir zahtev za funkcionisanje institucija, odnosno poštovanje zakona. Činjenica je da, po zakonu, nisu svi nastavnici trebali da dobiju punu platu. Ipak, uveren sam da je ovde pre reč o nekoj vrsti kompromisa koji je država napravila u nadi da će obustava nastave biti uskoro završena - komentariše Aleksandar Markov, iz Foruma beogradskih gimnazija, to što su prosvetari dobili januarske zarade bez umanjenja.

Uprkos najavi da bi u martu (kada se isplaćuje februarska zarada) nastavnici koji su u obustavi mogli da ostanu bez plate, Markov kaže da je jako teško predvideti šta će se zaista desiti.

- Ova odluka će verovatno biti stvar procene, a biće doneta u skladu sa opredeljenjem države kako obuzdati bunt nastavnika. Ukoliko se vlast opredeli za gušenje obustave, jedino rešenje koje im ostaje je da ne isplate zaradu, jer ako bi se dogodilo suprotno, praktično bi dali "vetar u leđa" nastavnicima koji ne rade. Međutim, ako ne isplate zaradu, rizikuju da takav potez proizvede solidarnu reakciju svih zaposlenih u prosveti, pa da se nastavnicima koji su trenutno u obustavi, u znak solidarnosti, pridruže i oni koji rade na 30 minuta, što bi opet moglo dati "vetar u leđa" obustavi. Dakle, nakon višenedeljne obustave jako je teško proceniti kakva bi mogla biti reakcija nastavnika na odluku o odbijanju zarade, ali nije lako ni proceniti šta će vlast učiniti - ističe Markov.

Jedan od potencijalnih scenarija je da Vlada odigra na sigurnu kartu i ponovo isplati zaradu u celosti, uz obavezu da se izgubljeno nadoknadi, ukoliko do 6. marta, kada nastavnici primaju akontaciju, vlast proceni da bi studentski protesti mogli stati do polovine marta.

- Ako pak procena ne bude takva, bliži sam mišljenju da će nastavnici koji su u obustavi ostati bez plata za februar - kaže sagovornik Danasa.

Budući da svaka škola obračunava plate za sve svoje zaposlene, a direktor taj obračun potpisuje, biće zanimljivo videti kako će postupati škole ako nalog za umanjenje plata "štrajkačima" zaista stigne i kako će se praviti razlika među zaposlenima, jer ima kolektiva u kojima je deo nastavnika u zakonskom štrajku, a deo ne drži nastavu, ali svaki dan dolazi u školu.

Posebna nepoznanica su škole u kojima učenici bojkotuju nastavu, a kolektiv je podeljen. Oni koji rade u tom slučaju samo upisuju časove u elektronski dnevnik, ali ih ne realizuju jer nemaju kome, dok nastavnici koji su u obustavi časove ne upisuju, a takođe sede u zbornicama tokom svog radnog vremena.

- U slučaju da se donese takva odluka, Ministarstvo prosvete će napraviti svoju računicu za odbitak. To neće biti odluka zasnovana na računici koliko je ko radio, već politička odluka, zasnovana na proceni kako što efikasnije ugušiti prosvetnu pobunu. Nastavnici koji drže nastavu u praznim učionicama, odnosno učenicima koji su u blokadi se lako razlikuju od nastavnika koji ne drže nastavu po tome što verovatno upisuju časove u es dnevnik, pa tu Ministarstvo neće imati problem da napravi razliku - smatra Markov.

Na pitanje da li država rizikuje tužbe ako samo na osnovu toga da li je neko upisao čas jednima isplati, a drugima ne isplati plate, sagovornik Danasa odgovara da kreiranje državne politike podrazumeva prioritete. Država će, kaže, proceniti šta joj je u ovom trenutku veći prioritet, odnosno gde je veći rizik.

- Moguće je da će se neki nastavnici odlučiti na tužbe, ali sudski sporovi su dugi, skupi i često neizvesni. Podsećam na epilog sudskih sporova koje je tehničko osoblje vodilo u pogledu regresa i toplog obroka, koji su naizgled delovali kao potpuno sigurni, a završili su se revizijom i odustajanjem od sporova uz velike naknade koje su plaćane na ime taksi pravobranilaštvu. Imajući sve to u vidu, mislim da je za državu prihvatljiv rizik od, eventualnih, nastavničkih tužbi - navodi Markov.

Propisi, podsetimo, ne poznaju mogućnost štrajka sa potpunom obustavom rada, a jedina sankcija za one koji su u nezakonitom štrajku je otkaz, kome mora da prethodi disciplinski postupak koji vodi direktor.

Neki od direktora ranije su već ukazali ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović da neće pokretati postupke protiv svojih zaposlenih.

- Gledajući zakon, jedino zakonsko rešenje za zaposlene koji ne drže nastavu je disciplinski postupak tokom kojeg bi bila utvrđivana njihova stvarna odgovornost. Odbijanje od zarade nije u skladu sa zakonom jer on ni ne prepoznaje ovakvu situaciju u kojoj se danas nalazimo - potvrđuje Markov.

Na pitanje kako bi se umanjile zarade onima koji su samoinicijativno doneli odluku da drže časove po 30 minuta, bez odluke sindikata o stupanju u zakonski štrajk, Markov kaže:

- Da bi kolektiv, bez sindikata, doneo odluku o štrajku, za njega mora da se izjasni više od 50 odsto zaposlenih i da se preda odluka 10 dana pre početka štrajka. U toj situaciji zakon predviđa svu zaštitu radnika, osim prava na zaradu. Direktor bi nastavnicima koji drže časove od 30 minuta mogao da izda rešenje o umanjenju zarade pozivajući se na odluku o štrajku. U slučaju da nema odluke, praktično svi oni koji štrajkuju na taj način su u nezakonitom štrajku. To je do sada inspekcija morala da utvrdi i da naloži mere za ispravljanje nezakonitog postupanja. Kada se ne postupi po nalogu inspekcije, predviđene su kazne u skladu sa zakonom, između ostalog i vođenje disciplinskog postupka za težu povredu radne obaveze - ističe sagovornik Danasa.

Na kraju treba podsetiti na izjave pojedinih sindikalnih aktivista koji su na pretnje odgovorili porukom: nema plate - nema nadoknade, aludirajući da u slučaju umanjenja zarada neće nadoknađivati propuštene časove, a ukoliko nadležni na tome bude insistirali, tražiće da im se plati prekovremeni rad, što će na koncu državu skuplje koštati.