Nastavnicima u štrajku spremaju se manje plate za februar, kolege ipak imaju PLAN

Drugo polugodišete u školama u Srbiji zvanično je počelo 20. januara, ali učenici nekih škola i dalje se nisu vratili u klupe, gotovo puna dva meseca otkako je usred studentskih protesta i najave prosvetnih radnika da će organizovati štrajk, prvo polugodište završeno nekoliko dana ranije.

Štrajk i obustava nastave u pojedinim školama i dalje traju, a zaposleni u prosveti koji su u nekoj vrsti obustave rada u februaru će dobiti smanjenje plate.

- U januaru ste dobili cele plate svi, a za februar će da bude koliko ste radili -rekao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Takvu informaciju potvrdila je i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.

- Predsednik države je rekao da u januaru neće biti smanjenja plata. Za februar će plate biti smanjene – koliko ko radi, toliko će biti plaćen - kaže Đukić Dejanović za "Vreme".

Dodaje da je to informacija koja je poznata školama i da su je dobili direktori.
Ako bude smanjenja, nema nadoknade nastave

Svi prosvetni radnici, i poslušni i neposlušni, oni koji su štrajkovali i oni koji nisu – dobili su 6. februara istu platu za prvi deo januara. Za nekoliko dana trebalo bi da im bude isplaćen i pun iznos drugog dela zarade, ali u februaru će, po svemu sudeći, biti drugačije.

U slučaju da zarade budu smanjene, treba imati u vidu da nastavnici neće imati obavezu da nadoknađuju časove, kaže za „Vreme” Aleksandar Vinić iz Asocijacije škola u štrajku.

- Mislim da je najbolje naći kompromisno rešenje kada se nakon završetka svih ovih dešavanja i, nadam se, prekida obustave nastave, napravi plan nadoknade, da se tim pokrije raskorak u plati - kaže Vinić.

Prema njegovim rečima, nastavnici koji su u obustavi nastave ili štrajku treba da se sastanu kako bi se dogovorili o narednim koracima, ali su, dodaje on, na potezu nadležni.

- Loptica je na njihovoj strani terena. Mi smo izneli neke zahteve zbog kojih i jesmo u protestu. Ispunjavanjem tih zahteva, stvari bi se vratile u normalu. Pre svega su zahtevi studenata. Ispunjavanjem tih uslova, odnosno funkcionisanjem institucija, stekli bi se uslovi da se i mi vratimo normalnom radu, a da nakon toga razgovaramo i o drugim stvarima koje se takođe tiču obrazovnog sistema, kao što su i nastavni planovi i programi, i administracija i tržište udžbenika. Sve su to stvari o kojima treba razgovarati, ali na prvom mestu, moramo da ispunjavanjem studentskih zahteva uspostavimo ponovo vladavinu prava i pravnu državu - objašnjava Vinić.

Prema podacima te Asocijacije škola u štrajku, najmanje 14.000 zaposlenih nije na neki način radilo prošle nedelje.

Prema poslednjim podacima Ministarstva prosvete, sredinom februara nije bilo nastave u osam odsto osnovnih i srednjih škola. Oni su ranije naveli da u januaru 35 odsto škola nije držalo časove regularnih 45 minuta.

Podrška nastavnicima protiv smanjenja plata

U Novom Sadu je u sredu (19. februar) održan sastanak direktora osnovnih i srednjih škola, čija je jedna od tema, prema pisanju medija, bila na koji način će se smanjiti plate nastavnicima koji su u blokadi.

O čemu se tačno na sastanku razgovaralo i kakvi su zaključci doneseni, zasad nije poznato, ali prosvetni radnici u obustavi, građani i roditelji đaka okupili su se ispred amfiteatra na Spensu u kome je održan sastanak, zahtevajući da se sastanak prekine i da se prestane sa pritiscima na nastavnike.

Pokrenuta je i onlajn deklaracija o solidarnosti i podršci nastavnicima u borbi za pravednost u obrazovanju.

U deklaraciji se traži da sve relevantne institucije u potpunosti uvaže legitimna prava i prihvate zahteve nastavnika i učitelja, koji se temelje na njihovoj ulozi u društvu i doprinosu u obrazovanju budućih generacija, kao i da im garantuju radna mesta i zaštitu od odmazde i pretnji otpuštanjem.

- Njihova borba nije samo njihova, već je to borba svih nas, roditelja učenika i bivših učenika, kao i svih onih koji veruju u snagu obrazovanja - navodi se, između ostalog, u ovoj deklaraciji koju potpisuju roditelji sadašnjih, bivših i budućih učenika.

Nju je do sada potpisalo više od 5.300 ljudi.