Rusija ne samo da ne odustaje od NIS-a, već želi i parče EXPO kolača

Lavrov je poručio da su se Rusija i Srbija dogovorile da nastave zajednički rad kako bi izbegle štetu nanetu sankcijama NIS-u, ali je i otkrio da je Rusija "potvrdila spremnost za jačanje saradnje u vezi sa modernizacijom transportne infrastrukture za izložbu EXPO".

Između ostalog, ministar Lavrov potvrdio je učešće Rusije na EXPO izložbi, a od ministra Đurića dobio je garanciju da će Rusija u okviru izložbe imati centralno mesto.

Zanimljivo je da je susret dvojice ministara spoljnih poslova, koji je održan u ponedeljak, prvi susret zvaničnika Rusije i Srbije na tako visokom nivou, kao i to da je organizovan dan uoči početka pregovora između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Saudijskoj Arabiji o okončanju rata u Ukrajini.

Od početka rata u Ukrajini, a naročito od početka uvođenja sankcija Rusiji, susreti između ruskih i srpskih zvaničnika bili su slabo medijski propraćeni, a u Moskvu su do sada putovali samo ministri bez portfelja, Nenad Popović i Aleksandar Vulin.

Podsetimo i da je predsednik Aleksandar Vučić odbio poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da ode na samit BRIKS-a u oktobru prošle godine.

Susret Lavrova i Đurića, kao i njihove izjave o "velikom prijateljstvu i jačanju ekonomske saradnje", govori da se situacija na međunarodnom nivou menja, a tu promenu doneo je američki predsednik Donald Tramp koji ima labaviji odnos prema Rusiji u odnosu na njegovog prethodnika Džoa Bajdena, kažu sagovornici Danasa.

U tom svetlu, prema njihovim rečima, Rusija vidi priliku da povrati ekonomski i energetski uticaj na ovim prostorima koji je imala pre rata u Ukrajini.

Međutim, jedan od sagovornika Danasa smatra da teško da će ruske kompanije uspeti da uskoče u voz za izgradnju objekata u okviru EXPO 2027, iz razloga što su radovi uveliko počeli, a dogovaranje poslova dok su sankcije protiv Rusije na snazi nije realno.

Takođe smatra da ruska energetska dominacija u Srbiji polako nestaje uvozom gasa iz Azerbejdžana i izgradnjom gasovoda sa Rumunijom odakle će, prema planovima države, za tri godine stizati gas u našu zemlju.

Sve miriše na mir i okončanje sankcija Rusiji

Politički i ekonomski analitičar Aleksandar Đokić kaže za Danas da ne iznenađuje stav Rusije kada je reč o izgradnji projekata u okviru izložbe EXPO, imajući u vidu da su na pregovorima u Rijadu, predstavnici SAD i Rusije spomenuli i potencijale ekonomske saradnje ukoliko se mirovni proces oko Ukrajine završi uspešno.

- To znači da će veći deo sankcija, ako ne i sve, biti skinute sa Rusije. U tom svetlu, Rusija će moći i da ulaže u Srbiju, naravno, sve pod uslovom uspešnih mirovnih pregovora - rekao je Đokić.

Predstavnik Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić takođe smatra da početak pregovora između Rusije i SAD o okončanju rata u Ukrajini mnogo menja dosadašnji izgled geopolitičke scene.

Napominje da će pregovorima u Rijadu prisustvovati i predstavnici ruskog biznisa, kao i da će tema razgovora biti koliko su i američke i ruske kompanije izgubile zbog rata i sankcija.

Stanić dodaje da se govori i o tome da će ove dve strane u naredna tri meseca obnoviti te ekonomske kontakte.

Ističe da takav razvoj odnosa između Rusije i SAD utiče i na promenu odnosa između Srbije i Rusije, koja sada može otvoreno da pokazuje zainteresovanost za izgradnju objekata u okviru izložbe EXPO.

Stanić kaže da je privredna saradnja između Srbije i Rusije od početka rata u Ukrajini kontinuirano opadala, jer se teže dolazilo do ruskog tržišta zbog sankcija, a iz istog razloga smanjen je uvoz iz te zemlje i zamenjen uvozom komponenti iz zapadnih zemalja.

Ukazuje i da je Srbija totalno prestala da uvozi naftu iz Rusije, upravo zbog sankcija.

- Rusi jedva čekaju da se ekonomski aktiviraju ovde i to kroz projekat EXPO koji je nosilac našeg rasta u naredne tri godine. Svakako da im je to interes - kaže Stanić za Danas.

Međutim, da li će do obnavljanja ekonomske saradnje između Srbije i Rusije doći, ocenjuje on, ne zavisi samo od odnosa između Rusije i SAD, već i od Evropske unije (EU) čiji stav, naglašava, ne treba potcenjivati.

Stanić dodaje da Srbija mnogo više zavisi od evropskog tržišta, pa čak i u pogledu snabdevanja energentima, ali i ostale robe, iz razloga što preko teritorije EU mora da dođe azerbejdžanski gas.

- EU može da izvrši pritisak na Srbiju, imajući u vidu da je malo isfrustrirana zbog toga što nije deo pregovora sa Rusijom i SAD oko okončanja rata u Ukrajini, odnosno što je ostala van stola. Oni mogu svoju frustraciju zategnuti ovde kod nas, zbog toga se ne možemo previše oslanjati na te odnose između Amerike i Rusije, moramo voditi računa i na EU, jer mi više od 60 odsto naše robe izvozimo tamo - kaže Stanić.

"Jedno su želje Rusije, a drugo mogućnosti"

Ekonomista Saša Đogović iz izjave Lavrova tumači da Rusija ima nameru da ostane na ovom području, dodajući da je uprkos sankcijama, a zahvaljujući pasivnosti EU, uspela da zadrži politički, ekonomski i energetski uticaj u Srbiji koliko je mogla.

U ekonomskom smislu, ističe, Rusija jeste pala na listi najvećih spoljno-trgovinskih partnera Srbije i sada zauzima deveto mesto.

- Nije bilo investicija iz Rusije, nije bilo ni mogućnosti za ulaganja zbog sankcija. Takođe, iako je postojala želja odavde da se kupuje vojna oprema iz Rusije, to takođe zbog sankcija nije bilo moguće. Jedino su ostali NIS i uvoz prirodnog gasa kao neke spone između Rusije i Srbije - naveo je Đogović.

Iz izjave Lavrova, dodaje, vidi se da Rusija pokušava da nađe okvir da sačuva ruski interes u NIS-u. Smatra da bi u tome moglo da joj pomogne uključivanje trećeg igrača, poput Mađarske, koji bi mogao da kupi vreme Rusiji da sačuva udeo vlasništva u NIS-u do ukidanja sankcija.

Kada je reč o zainteresovanosti Rusije da učestvuje u izgradnji objekata u okviru EXPO izložbe, Đogović smatra da nema mnogo vremena za ruska ulaganja, s obzirom na to da EXPO po principu "ključ u ruke" mora biti završen do 1. decembra 2026. godine i da je najveći deo poslova ugovoren ili će ubrzo biti ugovoren.

- Pregovori o okončanju rata u Ukrajini su tek krenuli, pitanje je kada će se završiti i kada će sankcije biti ukinute, to može da se dogodi tek krajem ove godine. S druge strane, da se dogovaraju poslovi između Srbije i Rusije oko izgradnje, a dok traju finansijske sankcije, to je prosto nemoguća varijanta. Tako da, Rusija može izražavati određenu želju, ali jedno su želje, drugo su realnosti - smatra Đogović.

Prema tome, sagovornik Danasa ne očekuje poseban angažman Rusije u okviru izgradnje objekata za EXPO, jedino u slučaju da sankcije odmah padnu, u šta, kako kaže, ne veruje.

Kada je reč o tome šta bi Rusi mogli da grade u okviru izložbe, Đogović smatra da su možda Rusi pokazali zainteresovanost da grade železnicu koja bi vodila od aerodroma do EXPO.

"Rusija više nikada neće imati energetski uticaj u Srbiji kao ranije"

Đogović ističe da je ruski ekonomski i energetski uticaj Rusije u Srbiji značajno manji u odnosu na period pre rata u Ukrajini i smatra da taj uticaj koji je imala ranije više neće povratiti.

U prilog tome, dodaje, govori to da Srbija zbog evropskih sankcija više ne uvozi rusku naftu. Takođe, počela je da uvozi gas iz Azerbejdžana i ukoliko ta zemlja bude imala dovoljno kapaciteta, mogla bi da zadovolji polovinu srpskih potreba za gasom.

- Najvažnije će biti da završimo gasovod sa Rumunijom. Rumuni ga već grade, imaju velike zalihe gasa, onda će preko naše zemlje njihov gas da ide prema Zapadnoj i Centralnoj Evropi. Taj gas će biti najjeftiniji gas za nas, jer je najbliži, nemamo posrednika, ne plaćamo takse, već će nama druge zemlje plaćati takse - dodaje Đogović.

Prema državnim planovima, Srbija bi rumunski gas mogla da dobije za tri godine.

U takvim okolnostima, ističe Đogović, energetski uticaj Rusije biće sve manji u budućnosti, jer Srbija od te zemlje neće zavisiti ni od gasa ni od nafte.