"Srbija posle studentskih demonstracija neće biti ista"

- Vredno je pažnje da se studentski pokret svesno distancira od političkog prisvajanja sa bilo koje strane. Studenti odbijaju partijsko-političku instrumentalizaciju. Sebe ne vide kao aktere borbe za vlast, nego kao građane koji traže funkcionalne institucije. Znači, obično "idemo dalje", samo sa drugim političkim predstavnicima, kao što je to u prošlosti najčešće bio slučaj, nije cilj demonstracija. Uz to, zahtevi studenata su namerno apolitični, što se pre svega ne sviđa srpskoj opoziciji, koja bi volela da profitira od sadašnjih protesta i priželjkuje tehničku vladu kako bi se prevazišla kriza, piše dnevnik.

Partije opozicije, piše list, argumentuju da pod sadašnjom vladom nisu mogući pravedni izbori.

- Ali deo istine je i to da je opozicija fragmentisana i slaba, i da Srpska napredna stranka (SNS) oko svemoćnog predsednika države Aleksandra Vučića u anketama ubedljivo vodi - konstatuje Berliner cajtung.

List piše da Vučić svoje pristalice pokušava da mobiliše "manevrom skretanja pažnje" na navodni, a ničim dokazanii seperatizam u Vojvodini, ili pričama o obojenoj revoluciji orkestriranoj iz inostranstva, za šta do sada takođe ne postoje nikakvi dokazi.

- Dakle, strateški šahovski potez koji pokazuje da vlada i dalje ima teškoće da formuliše politički odgovor na proteste - ocenjuje dnevnik.

Vučiću se, primećuje list, moraju priznati i određene zasluge, kao što su ekonomska i fiskalna konsolidacija zemlje, privredni rast, mala nezaposlenost i dobar investicioni rejting.

- Ali njegova vladavina pokazuje i velike slabosti, posebno u oblasti društvenog dijaloga. Politička klima u Srbiji godinama je zatrovana, a Vučićev autoritarni stil vladanja doprinosi polarizaciji. Retko izlazi na debate sa opozicijom a svoje aktivnosti komunicira samo preko vladi vernih medija - piše Berliner cajtung.

Opozicija u Srbiji takođe nosi svoj deo krivice, pošto, prema pisanju dnevnika, godinama ne deluje kao konstruktitvan suparnik, nego svoju politiku gradi na potpunoj konfrontaciji.

- Mnogi od njenih vodećih figura su u narodu već godinama diskreditovani i po populizmu ni malo ne zaostaju za predsednikom - ocenjuje Berliner cajtung.

- Takvo odsustvo pravog političkog dijaloga poljuljalo je poverenje građana u institucije i partije. I upravo tu se nadovezuju studentski protesti. Oni ne traže samo običnu rokadu vlasti unutar postojećeg sistema, nego korenito jačanje institucija i vladavine prava - piše Berliner cajtung.

- Jedno je sigurno, čak i ako protesti pre ili kasnije budu morali da prestanu - pokret je već promenio Srbiju. Čak i tradicionalno vlastima bliska Radio-televizija Srbije sada intenzivnije izveštava sa demonstracija i studentima nudi platformu za diskusiju - piše dnevnik.

Berliner cajtung dodaje da bi to što su sad svi politički tabori nezadovoljni izveštavanjem, moglo da bude indikator novog, objektivnijeg medijskog okruženja, "barem kada je reč o državnim medijima", iako u privatnim medijskim kućama frontovi ostaju i dalje strogo razgraničeni.

- Studenti su napravili prvi korak. Njihov je otpor izazvao široku društvenu raspravu, koja prevazilazi trenutne zahteve sa demonstracija. Bore se za Srbiju u kojoj institucije rade nezavisno, i u kojoj političku moć ne definišu pojedinici, nego demokratske strukture - piše Berliner cajtung.

Dnevnik početak i kraj komentara započinje konstatacijom da se na protestima sve češće čuje pesma Vostani Serbije, prosvetitelja, filozofa i reformatora obrazovanja Dositeja Obradovića, u kojoj se kaže "ustani Srbijo dugo si spavala u mraku ležala, sada se probudi".

- Studenti su ustali i Srbija posle ovih protesta više neće biti ista. I svi politički akteri moraće da se naviknu na tu novu realnost - zaključuje Berliner cajtung.