Kako je Vučić “uspeo” da ga Zapad istovremeno i ruši i podržava?

Prva istina, da Zapad ruši predsednika i vlast u Srbiji, plasira se već više meseci, odnosno otkad su izbili protesti povodom pada nadstrešnice u Novom Sadu. To nije ništa novo - ceo narativ je viđen već više puta, pogotovo u vreme građanskih protesta koji se u Srbiji održavaju, čini se, sve češće i sa sve većim intenzitetom, piše European Western Balkans.

Tako je predsednik Srbije tokom nedavne posete Rasinskom okrugu izjavio da je država napadnuta “spolja i iznutra”.

- Taman kad smo zemlju izvukli iz opšte bede, kad je Srbija krenula napred, od‌jednom je napadnuta spolja ogromnim novcem uloženim u nemire unutar zemlje, i dodatno podstaknuto onim neodgovornim političarima u Srbiji koji po svaku cenu žele da se vrate na vlast bez izbora - izjavio je Aleksandar Vučić u Brusu.

Nekoliko nedelja ranije, tokom gostovanja u emisiji Ćirilica televiziji Hepi, predsednik je detaljnije pričao o navodnom pokušaju obojene revolucije koja se sprovodi protiv Srbije.

- Sve ovo što rade jeste pokušaj obojene revolucije. I u to nema nikakve sumnje… Sve to rade strani instruktori, i iz više zemalja zapadnih dolaze. Neki dolaze sa istoka koji su u tim zemljama obavljali prljave poslove za zapadnu agenturnu mrežu - objasnio je Vučić voditelju emisije Milomiru Mariću.

On je dodao da “tu imate spoj nekoliko zapadnih obaveštajnih agencija i regionalnih agencija pre svega hrvatske, ali i albanske, odnosno sa Kosova, kao i još neke, da se Srbija razori iznutra da ne bi mogla da predstavlja ozbiljan faktor na međunarodnoj sceni i da bi se urušavala u međusrpskim sukobima".

O rušenju Srbije iz inostranstva govorio je i Miloš Vučević, predsednik Vlade Srbije prilikom najave da će podneti ostavku 28. januara 2025. Vučević je tada rekao da je atmosfera u društvu u kojoj je "sve na ivici sukoba" "apsolutno smišljena iz inostranstva".

Vučević nije precizirao odakle je kreirana takva atmosfera, ali čitaocima medija bliskih vlasti sigurno nije bilo teško da sami popune tu prazninu.

- CIA udara na Srbiju preko posrednika! Neće moći još dugo?!”, “Sad je sve jasno, Zapad stoji iza ‘studentskih protesta'”, “Pravili haos po receptu Majdana”, neki su od naslova koji su osvanuli u medijima bliskim vlasti, u ovom slučaju Informeru i Večernjim novostima, proteklih meseci, upirući prst u jednu konkretnu stranu sveta. Prema izveštavanju ovih medija mogao se steći utisak da je u pitanju najžešći sukob predsednika sa Zapadom do sada.

Žrtva ili štićenik?

A onda je, posebno krajem januara, u javnost krenula da se, pored prve istine, prema kojoj Zapad ruši Vučića, nameće i druga istina - da Zapad podržava Vučića. Sve je počelo objavom Ričarda Grenela, izaslanika za specijalne misije predsednika SAD Donalda Trampa, na društvenoj mreži “Iks” o protestima u Srbiji.

Grenel, kome je region Balkana poznat iz vremena kada je bio specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine tokom prvog Trampovog mandata, objavio je na "Iksu" 25. januara da, iako podržava pravo na demonstracije, protivi se “nasilnom preuzimanju vladinih institucija”. Ovo je široko protumačeno kao svrstavanje na stranu vlasti i njihove interpretacije protesta.

Gotovo istovremeno sa Grenelovom objavom stigle su izjave Marije Zaharove, portparolke Ministarstva spoljnih polslova Rusije, kao i portparolke Ministarstva spoljnih poslova Kine Mao Ning. Iako izrečene u diplomatskom tonu, obe su protumačene kao podrška vlastima u Srbiji. Večernje novosti su 27. januara objavile kako je “moćna trojka”, odnosno SAD, Rusija i Kina, protiv promene vlasti u Srbiji, a Srpski telegraf da su i “Amerika i Rusija zajedno” osudile proteste u Srbiji, što se, kako je konstatovano, “nikada u istoriji nije desilo”.

Od suverenog lidera na udaru obojene revolucije, predsednik Vučić je, u izveštavanju medija bliskih vlasti, postao državnik koga podržavaju sve najmoćnije sile sveta. Ali nije se na tome zaustavilo, bar kad je reč o potvrđivanju podrške Zapada.

Prošle nedelje, predsednik Vučić sastao se sa ministrom spoljnih poslova Italije Antoniom Tajanijem, koji je najavio učešće ove zemlje na Specijalizovanoj izložbi “Ekspo 2027”. Isto je, kako su preneli mediji, 6. februara potvrdio kancelar Nemačke u ostavci Olaf Šolc.

Dan ranije, Vučić je imao prijateljski razgovor sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, a podrška je, prema pisanju Informera, stigla i iz Poljske. Tako je protumačena izjava premijera te zemlje Donalda Tuska da, posle ostavke Miloša Vučevića, u Srbiji neće biti krize jer predsednik Vučić ostaje na vlasti.

Postalo je teško ispratiti sa kojim sve zapadnim liderima je predsednik Srbije u dobrim odnosima, što postavlja logično pitanje - zašto ih ne zamoli da obustave “obojenu revoluciju” i “hibridni rat” protiv Srbije, koje njihove zemlje navodno vode. Umesto toga, dobili smo paralelni nastavak priče o spoljnom rušenju vlasti, poput onog u Brusu početkom februara.

Glasačima vlasti ne smetaju kontradiktorsnosti, za sada

Komentarišući kako glasači vlasti, kojima su ove poruke prvenstveno namenjene, reaguju na njihovu kontradiktornosti, Dejan Bursać, naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, kaže da oni ni ne pokušavaju da ih pomire. Kako ocenjuje, Vučić je postao neka vrsta majstora u slanju kontradiktornih i zbunjujućih poruka svojoj ciljnoj populaciji jer oni njega i dalje vide “kao nekog velikog stratega koji je svime time u stanju da upravlja”.

- Često smo mi i ranije imali poruke od njega po raznim temama, i ekonomskim, i socijalnim i političkim, i posebno spoljnopolitičkim, gde on ume da bude vrlo kontradiktoran. Ali on zna da njegovo čvrsto glasačko jezgro, koje je dosta veliko, ima poverenja u njega da će on to uspeti da "ishendluje", i onda se i ne zamaraju previše ukrštanjem tih kontradiktornih logika - dodaje Bursać.

Međutim, ono što može da promeni stvar je činjenica da istraživanja pokazuju da raste nezadovoljstvo stanjem u zemlji, kaže Bursać, dodajući da je i Aleksandar Vučić rekao da raste bes kod njegovih pristalica.

- To nezadovoljstvo raste zato što se dešava to što se dešava i izgledno je da polako pada poverenje u Vučića da je on svemoćan i da je 5D-šahista koji ume da se igra sa svima i to na kraju uvek povoljno završi po Srbiju - kaže on.

Prema Bursaću, kako se ova kriza bude više razmotavala, te kontradiktornosti će izaći na videlo.

- Ljudi su skloni takve stvari da zanemare kada su im one glavne stvari koje ih brinu kod nekog političara na liniji sa njihovim mišljenjem. U slučaju Vučića, to je neka vrsta stabilnosti, to je imidž da je on sposoban i svemoćan i to je naravno ekonomsko-socijalna komponenta koju on pruža. Međutim, vidimo da sve to ide u pogrešnom pravcu poslednjih nedelja i to će se sigurno osetiti kod glasača SNS - ocenjuje on.

Kako dodaje, kod ove spoljnopolitičke komponente trebaće neko vreme, ali veruje i da će to doći na red, ukoliko SNS ne učini nešto da drastično preokrene tok trenutne krize.

Zapadnim lideri tolerišu anti-zapadnu retoriku dokle god Vučić "isporučuje"

Pored glasača vlasti u Srbiji, postoji još jedna grupa ljudi kojima, čini se, ne smeta kontradiktornost komunikacije - sami zapadni zvaničnici. Do sada se nije video nikakav znak da je žestoka anti-zapadna retorika koja se koristi na unutrašnjem planu i koja svakako doprinosi niskoj popularnosti ovih država bilo kakva prepreka za saradnju sa vlastima u Srbiji.

Prema mišljenju Vuka Vuksanovića, višeg istraživača Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Zapad je do sada tolerisao Vučiću kampanju koju sprovodi na unutrašnjem planu prvenstveno zato što su njegovi lideri verovali da je to neophodno da bi im isporučivao neke stvari koje su potencijalno nepopularne u samoj Srbiji, poput ustupaka vezanih za kosovski spor.

- Dokle god je to isporučivao, njih nije bilo briga šta on govori unutrašnjoj publici. Naravno, mi vidimo kako se njihov odnos promenio od trenutka kada su zapadne vlade pokazale interes za litijum do nabavke francuskih Rafala do činjenice da Beograd isporučuje municiju Ukrajini čime je odobrovoljio Vašington - kaže Vuksanović za European Western Balkans.

On dodaje da drugi, mnogo dublji i problematičniji uzrok ovakvog odnosa prema anti-zapadnim narativima u Srbiji jeste da zapadne vlade već dosta dugo ne doživljavaju Balkan kao zonu budućih članica već kao evropsku periferuju.

- Da su ozbiljne oko proširenja i članstva Srbije u Evropskoj uniji, sa mnogo manje popustljivosti bi se gledalo na ovakvu medijsku retoriku i medijsku strategiju u Srbiji. Ne mogu da kažem da ih totalno ne pogađa kada vide glorifikaciju Rusije i Kine, ali u ovom stadijumu u kojem je Balkan sve samo ne prioritet za zapadne Vlade, u kojem niko u Evropi ne razmišlja ozbiljno o proširenju, to je onda najmanje bolna strategija - zaključuje Vuksanović.