E, SAD JE FRKA Srpska sela se DIGLA PROTIV Vučića

Poljoprivrednici iz Rače su nedavno blokirali zgradu tamošnje opštine zbog drastičnog povećanja poreza na imovinu i u znaku podrške studentima koji blokiraju fakultete širom Srbije. Poljoprivrednici iz okoline Čačka i Kraljeva u znak podrške studentima i nezadovoljni otkupnim cenama mleka na dva mesta blokirali su Ibarsku magistralu na 24 sata. Paori iz mnogih srpskih sela sa traktorima postaju "obezbeđenje" na skupovima studenata. Iz seoskih kuća stiže hrana za studente. Režimski mediji sve to brižno prikrivaju.Najkomičnije u toj teoriji o odbrani predsednika Srbije je to što kreatori te priče ne znaju da su time izrekli najveću optužbu protiv samog Aleksandra Vučića, koji se i sam potrudio da javni život pretvori u ličnu stvar. To lično uveo je Vučić tako što je lično napadao i komentarisao imenom i prezimenom mnoge paore. U međuvremenu je smišljeno govorio o svojim životnim navikama, te koliko sati spava, kada se budi, šta radi noću, koje knjige čita, šta ga najviše muči, s kojim mislima ustaje svakog jutra i šta mu majka sprema za doručak. Tu priču iz njegove šerpice na selu više ne može da proda.Vučić je napravio radikalski zaokret u pretpolitičko društvo u kome je država lično on. On kao gazda Srbije i svih nas. Ne prolazi ta priča na selu. Tamo su domaćini. Zato je stanovnicima i seoskih zabiti, sužnjima njegovim, uveliko već pozlilo od Vučićevog ličnog bezobrazluka. Kažu upućeni u svojevremene eskurzije Vučića seoskim domaćinstvima, da mu je jedna baba rekla da je ponekad najpametnije ćutati o stvarima o kojima ne treba govoriti. Nepoznato je kako je baba kasnije dočekala duboku starost. Zato se treba setiti one priče, kada su komunisti posle rata, tokom jednog takozvanog otkupa žita, shvatili da žita nema dovoljno ili da su ga seljaci sakrili, pa je iz vrha partije stigla je depeša: "Šalji više žita". A oni su poslali depešu: "Ako hoćete više žita, gradite više zatvora".Dakle, seljak je uvek bio opasnost za režim. Osim toga, reč je o velikoj inerciji, masi, koja se zaletela određenom traktorskom brzinom u određenom smeru i to je teško zaustaviti. Do protesta studenata, sela su bila opijena jednoličnom, sivom letargijom koja se održavala dnevnom dozom anestezije, koju je ubrizgavao SNS. To oduzimanje pobunjeničke energije bilo je dugogodišnji opit sa srećnim robovima, naviknutim da je trpnja način života. Međutim, seljaci znaju svoju sudbinu i ne beže od nje.

To je već dovoljan razloga da pruže otpor i da se raduju životu koji je njihov.