Da li će Srbija PRIPASTI STUDENTIMA ili SNS studentima?

Opasnost po državu leži u činjenici da će nestati mit koji ona plasira "investitorima" o zemlji poznatoj po poslušnom narodu, koji se mogu gaziti preko svake mere ljudskosti i dostojanstva, bez problema i bez pravnih ili drugih posledica. Sigurno da će rezultati serije protesta biti dovoljni za upisivanje Srbije na mapu zemalja za koje još uvek možda ima nade. Gospoda iz SNS-a žive od nedostatka dokaza; to im je zanimanje. Nedostatak dokaza obezbeđuje se uzajamnom zavisnošću: niko neće da kaže ništa protiv svojih poslovnih prijatelja, jer, kazaće i oni nešto protiv njega.Početkom decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić je razgovarao sa mladima, ali ne studentima koji traže pravdu za stradale u padu nadstrešnice u Novom Sadu, povećanje budžetskih davanja za državne fakultete i prestanak prebijanja onih koji se pobune. Ne, predsednik je razgovarao sa omladinom svoje stranke. Sastanak nije bio organizovan u Rektoratu ili amfiteatru nekog fakulteta, već u Opštini Stari Grad, gde su mogli da uđu samo mediji i članovi Srpske napredne stranke. I dok su se pojedini mladi naprednjaci trudili da svojim javnim nastupima zadive šefa države, bilo je onih na koje je razgovor ostavio takav utisak da su zaspali u prepunoj sali. U zenitu jednog autoritarnog režima, koji sistematski, i kroz medije i kroz institucije, guši svaki vid otpora nepotrebnim finansijskim rezovima, treba pozdraviti radikalnu artikulaciju (pospanost) opravdanog, pravog studentskog nezadovoljstva.Nije demokratija kad manjina određuje pravila većini, već tiranija. Međutim, ljudska prava u Srbiji postaju sve više "privilegija štićenika države". Nekada je Srbija bila tako puna jedinstvenih mogućnosti, zemlja koja je nudila drugačije razumevanje sreće, ispunjenosti, tolerancije, raznolikosti i održivosti od zapadnog sveta. Sve se to polako gasi, duhovno zatire. Kad takvima kažeš da su licemeri, lažovi i prostaci, e - to je nepristojno. Šta se dešava kada se demokratija potroši? Kada se isprazni od smisla? Šta se dešava kada svaka od njenih institucija metastazira u nešto opasno? Šta se dešava sada kada se demokratija i slobodno razmišljanje stope u jedan grabežljivi organizam siromašne imaginacije vladajuće stranke, koja se gotovo u potpunosti vrti oko ideje maksimalnog profita?Aleksandar Vučić, bez koga ni njegova stranka ne postoji, ovoga puta se možda preigrao jer nije imao meru i nije znao kad treba da stane. Oboriće ga njegove "strukture". Izdaće ga njegovi saradnici, koji su se bar za neko vreme pritajili i zatvorili u svoje velelepne vile s bazenima. I tamo čekali svoj trenutak.Svedoci smo nove faze razaranje uma kojoj se samo studenti protive. Vučić je odavno "zarobio" sve institucije države i društva stavljajući ih u svoju službu i potpunu kontrolu nad svim neistomišljenicima preglasavanjem, otvorenim pretnjama, ucenama, vređanjima ili obilatim korišćenjem korumpiranih medija.Vučić mora da amnestira prevare, faslifikate, plagijate i kriminalne sindikate - da oglasi mržnju kao temeljnu odliku svog opskurnog narcisizma.Ne treba zaboraviti, međutim, da su ljudi i njihove pojedinačne sudbine važniji od toga hoće li ih neko nazivati narodom ili građanima. Međutim, Vučić cirkuski vešto neumorno žonglira. Uveren je da će dobar i, od njega izabran narod, uspeti da odbrani njegov način života.Tu su i njegovi "akademci", budućnost Srbije. Ne treba žaliti novce. Danas je Srbija zemlja puna smrtonosne dinamike jer je Vučić predsednik sakriven ispod falsifikovane proevropske trijumfalne kapije. Predsednik je profesionalni humanista. Uvek je spreman da baci koji jadac od pileta, sa svog stola njegovom napaćenom narodu.