"Studenti, ne ponavljajte ovu grešku generacije ’68. i ’96."

Arsenijević ističe da je za njega u svim ranijim studentskim protestima prelomna tačka bio osećaj samozadovoljstva.

- On se lako stvara unutar grupe koja je ugrožena spolja, gde se zbijaju redovi i dolazi do tog uzajamnog prepoznavanja, definisanja višeg cilja u kome svi zajedno, kao deo grupe, učestvuju i onda se to prolije kao jedno pojačano samozadovoljstvo - ocenio je Arsenijević.

On je naveo i primere takvih prelomnih momenata u ranijim protestima iz decenije u deceniju.

- To je bila ona 96′ i 97′ godina, takozvana, karnevalizacija protesta, koja je rezultirala time da ti protesti izgube svoju nit i propadnu, 1968. godine je to bilo ono famozno Kozaračko kolo, nakon Titovog govora, posle kog su studenti počistili Trg Republike, a podsetiću da su i 1991. na Terazijama studenti sa mnogo elana počistili Terazije i otišli svojim kućama - podseća Arsenijević.

On kao problem vidi to što iza, kako kaže, potpuno plemenitih i čistih namera omladine zapravo ne postoji politička podrška i neko ko bi ih u potpunosti sproveo u delo.

- Ako želimo da bilo šta rezultira nečim opipljivim, mora da postoji sinergija između onoga šta su zahtevi studenata i onoga šta su potrebe i interesi jedinica ljudi koji mogu da realizuju to šta studenti žele, a to su političke partije - ocenio Arsenijević.

On poručuje i da politički činioci u Srbiji moraju ponovo, nakon dugo vremena, da prihvate činjenicu da mladi takođe funkcionišu kao jedan vrlo samosvestan korektor ponašanja na političkoj sceni.

Arsenijević ističe da mladi ljudi treba da se bore i da je to suština energije koju oni predstavljaju u bilo kom društvu. Raduje ga to što se sada vidi da, kako kaže, ipak postoje mladi ljudi koji su dostupni predstavnici vremena u kome žive.

- Meni je sve ove godine, od kraja 90′ do sada, možda najtužnije i najdepresivnije bilo to što od mladih ljudi nismo dobijali tu vrstu pozitivne energije. Zato svaka čast ovoj generaciji što je smogla snage i što je ponovo pokazala neki slobodarski duh. Ako ništa drugo, očistili su nas u očima nas samih i očima ljudi iz ostatka sveta koji su navikli da iz Srbije samo dobijaju nekakve mračne i depresivne vesti - zaključio je Arsenijević.