KLASTER 3 - Kako su Bugari ZAVRNULI VUČIĆA: "Da me Bog pita šta smo im zgrešili"

Srbija verovatno ni ove godine neće otvoriti neku od novih etapa na svom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, kao što je jasno da i pored deklarativnih stavova, članstvo u Uniji nije na listi stvarnih prioriteta vlasti u Srbiji. Dok se domaćoj javnosti servira priča da nas Evropa neće zbog nepristajanja na priznanje Kosova, kojem smo maltene skoro sve odavno priznali, ili zbog neuvođenje sankcija Rusiji, za skoro svaku od osam zemalja sasvim je jasno zašto se protivi daljem napretku Srbije.A tu su na prvom mestu pitanja koja vlast nerado pominje - vladavina prava i stanje demokratskih institucija. Politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo u Srbiji i dalje je na visokom nivou, navodi se u izveštaju Evropske komisije o vladavini prava u kom se izražava zabrinutost za bezbednost novinara u Srbiji, kao i sumnja u nezavisnost REM-a i javnih servisa. U izveštaju se konstatuje i da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo u Srbiji i dalje na visokom nivou.- Na sednici je bilo osam zemalja, tri baltičke zemlje, Švedska, Finska i Holandija i, naravno, Hrvatska i Bugarska. Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti.  A za Hrvate sve razumem. Nemam tu veliki problem da shvatim - rekao je Vučić.Ako pogledamo unazad, Bugarska je tri puta bila među zemljama koje su blokirale Srbiju - i to u junu 2021. blokirala je klastere 3 i 4. U decembru 2020. blokirala je poglavlje 2, januaru 2017. blokirala je poglavlje 26. A u junu ove godine Rumen Radev, bugarski predsednik, najavio da će njegova zemlja možda preispitati podršku Srbiji ka Evropskoj uniji.

- Glavni kriterijum po kome ćemo suditi i davati podršku napretku zemalja Zapadnog Balkana jeste upravo položaj naših sunarodnika u svakoj zemlji - uslovi za ekonomski i društveni razvoj i, pre svega, njihova sposobnost da brane svoj nacionalni identitet, jezik, kulturu i istorijsko pamćenje - objasnio je Radev.A samo tri godine pre toga je izrazio zahvalnost zvaničnom Beogradu u pogledu ispisivanja bugarskih ženskih imena, finansijsku pomoć za medije i uređivanje čitavog regiona.

- Nadam se da će ovi napori pomoći Srbiji na putu ka Evropskoj uniji - rekao je tada Radev.

I tako dolazimo do rezolucije o Srebrenici. Bugarski mediji objavili su prepisku u kojoj predsednik privremene Vlade Bugarske Dimitar Glavčev poziva svog predstavnika pri UN Ličezara Stoeva da se uzdrži od glasanja o rezoluciji. Zahtev je stigao od tehničkog premijera neposredno pre glasanja, 23. maja, u kojem Glavčev, koji je i ministar spoljnih poslova, ističe da ta inicijativa dovodi do povećanja tenzija u svetu i na Balkanu. Međutim, bugarski predstavnik u UN odbio je da ispoštuje naredbu uz obrazloženje da je Bugarska koautor dokumenta. Uoči puta za Njujork, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da će Srbija, nakon glasanja o Rezoluciji, sve zemlje deliti na "prijateljske" - one koje ne budu glasale za Rezoluciju i na "partnerske" - sve koje podrže taj akt.Po povratku iz SAD, Vučić je gostujući na TV Hepi rekao da je bio iznenađen glasanjem Bugarske, navodeći da je verovao da će ova zemlja biti uzdržana.

- Nadao sam se iznenađenju iz Bugarske, to vam sad prvi put otkrivam, i do pet minuta pred sednicu verovao sam da će Bugarska biti uzdržana - kazao je Vučić.

Iako su mu puna usta mira i prosperiteta, od 2012. do danas Vučić isključivo razgoreva jedno krizno žarište za drugim. U tom potpirivanju vodi se logikom državotvornog i zavičajnog nacionalizma, za šta je savršeni primer njegova izjava iz 2018: "čuvajte bugarske korene, volite i poštujte Srbiju". Drugim rečima, razumevanje sa susednim državama najbolje je kada su krize najdublje.