Društvo i ekonomija
30. 11. 2024. 11:13 9
"Čovek koji vodi državu bukvalno nas psihički zlostavlja"
Posle masovnih ubistva u "Ribnikaru", Malom Orašju i Duboni i niza drugih nemilih događaja koji su nas zadesili, javnost u Srbiji ponovo je bila zaprepašćena u sredu kada je stigla vest da je u Leskovcu ispred Hemijske škole osamnaestogodišnjak (N. A.) metanom šipkom nasmrt pretukao sedanaestogodišnjaka (A. I.), učenika trećeg razreda Tekstilne škole.
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Leskovcu određeno je zadržavanje osumnjičenom za ubistvo, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je naveo da je ubijeni maloletnik poznavao napadača i da su par dana pre ubistva imali sukob. Još jedan mlad život je prevremeno ugašen, a mnogi se pitaju ko je zakazao i šta je od "Ribnikara" urađeno po pitanju prevencije vršnjačkog nasilja i bezbednosti, ako nam deca i dalje ginu.
Psihološkinja Ana Mirković ocenjuje za Danas da pomaka ima - ali samo unazad, u smeru koji je loš i da smo mi jedno društvo u regresiji. Na pitanje šta imamo danas od uvođenja policajaca ispred škola, kaže ništa.
- Sve je to bila jedna farsa koja je kratko trajala. Sve je bilo zadovoljavanje forme: nekoliko policajaca u školama neko vreme, nekoliko radionica o izgradnji empatije jednokratno i to je to - navodi ona.
Nije dovoljno, kako kaže, da se samo zapitamo šta nam se dešava i dokle tako, već mora sistem i institucije, koje građani plaćaju, da radi svoj posao.
- Posebno od tragedije u Novom Sadu i te nadstrešnice svedoci smo svakodnevne bujice nasilja na svim nivoima i ona je ne samo inicirana nego i promovisana od strane onih koji bi trebalo da kreiraju sistem u kom će naša deca živeti bez nasilja i sami neće postati nasilnici. Vidimo da predstavnici sistema izlaze na ulice tuku građane, čovek koji vodi državu (Vučić) bukvalno nas psihički zlostavlja i svakoga dana se obraća neprimerenim tonom, retorikom i porukama. I u takvom kontekstu šta možemo da očekujemo osim da ovakve situacije postanu češće, što ja kao individua ne želim da se desi, a kao majka se bojim - naglašava Mirković, dodajući da je sistem postao paraodja kome nasilje odgovara, jer je to način da ostanu na vlasti.
Sa druge strane, Mirković objašnjava da se kod dece nasilje jako lako "primi".
- Mi živimo u društvu koje ima mnogo dobrih ljudi, ali od loših ti dobri su nevidljivi. A da bi se svi ponašali prihvatljivo, mora da postoji zakon, mora da se poštuje, ne sme biti selektivan, pa da za Gorana Vesića ne važi, a za Ivana Bjelića važi, a pritom je i bio mesec dana uhapšen van svakog zakonskog osnova. Tako da, kada živite u anarhiji i kada svako misli da može da rešava sve probleme na svoj način, onda deca shvate da je to isto način i to je nešto što je strašno. Kad vide da ne postoje kazne, izostaju sankcije, ako misle da nasiljem mogu da postignu nešto u društvu, ako im se čini da su uspešniji oni koji su nasilnici u odnosu na one koji su mirni, onda deca prosto uče po modelima. Nažalost, mi im dajemo loše modele - ukazuje ona.
Ističe i da su mladi u digitalnom prostoru već okruženi ogromnom količinom digitalnog nasilja, te da, prema nekim podacima, deca do 18. godine već vide 16.000 ubistava na digitalnim platformama, kroz igrice, filmove, serije i različite druge sadržaje.
Mirković smatra da bi celo društvo krenulo putem oporavka, mora inicijativa da dođe sa vrha.
- Ja verujem da uvek ima onih ljudi koji će do kraja života da promovišu nenasilnu kulturu, toleranciju, solidarnost, da razvijaju empatiju, ali do oporavka neće doći ukoliko sam sistem ne posluži da tu decu motiviše i inspiriše da budu bolji ljudi nego što jesu, ukoliko sistem ne uradi prevenciju na način na koji treba, ukoliko ne motiviše i ne mobiliše kapacitete porodica, i sam sistem ne prihvati da je nulta tolerancija na nasilje jedini način da se krene ka smanjenju nasilja, što je kod nas potpuno drugačije - zaključuje psihološkinja Ana Mirković.
Komentari 9
ostavi komentar