Ima li srpsko tužilaštvo HRABROSTI? Samo ON ODLUČUJE ko će da robija

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, do ponedeljka je saslušalo više od 50 osoba, među njima i odlazaććeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, koji je u utorak ujutru podneo ostavku na tu funkciju, direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, odgovorne u "Železnicama Srbije" i "Infrastrukturi železnica Srbije" i odgovorne za izvođenje radova.

Ne može se ozbiljno saslušati više od 20 ljudi u jednom danu i to je neozbiljan pristup, ovako tužiteljka Višeg tužilaštva u Beogradu Bojana Savović komentariše saslušanja u vezi sa nesrećom u Novom Sadu.

Od uvođenja tužilačke istrage 2012. godine zakonom je definisano da javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, a da policija postupa po nalogu i zahtevima javnog tužioca i suda. Međutim, sam policajac koji predstavlja "oči i uši" tužioca ne odgovara njemu, već svom starešini. Tužilac može samo iznova da traži da mu se dostave informacije, a da li će ih dobiti, čini se, ostaje dobra volja policije. U javnosti se i dalje spekuliše sa okolnostima koje su dovele do nesreće, a ministar policije Ivica Dačić je rekao i da su "dokazi sklonjeni na sigurnu lokaciju, da ih neko ne bi iskoristio". Ko je taj NEKO? Javno tužilaštvo za organizovani kriminal će odlučiti da li će postupati u slučaju nesreće, tek kada Više javno tužilaštvo u Novom Sadu utvrdi koji je uzrok nesreće. Za železničke stanice je odgovorno ministarstvo i Vlada. Još konkretnije, ministar Goran Vesić jer je on lično odgovoran za zakonitost u radu svog ministarstva, a onda i predsednik Vlade Miloš Vučević koji odgovara za rezultate rada svih ministarstva, pa i Vesićevog.Vesić i Vučević su odavno morali da daju ostavke, i to bez obzira na krivičnu odgovornost. Takođe, na izborima niko nije glasao za njih dvojicu, već ih je na te pozicije postavio direktno Aleksandar Vučić. Zašto? Pa Vesić je "građevinski SNS stručnjak" - betonirao je Trg Republike u Beogradu, okretao je kocke na kolovozu na tom Trgu, koliko su bile dobre i dobro postavljene, zamenio je kaldrmu u Skadarliji, na Slaviji je postavio pevajuću fontanu koja je odmah procurela, a potom i zanemela. A da u svim tim aferama nije učestvovao i nije za njih znao njegov veliki šef - nije verovatno.Jasno je da u našim prilikama politička moć gotovo isključivo determiniše otpočinjanje, vođenje i okončanje krivičnih postupaka protiv onih koji pripadaju političkom establišmentu. Političari navodno vrlo vešto kao odbijaju da komentarišu sudske presude, stvarajući privid da poštuju podelu vlasti, ali zato svojim tabloidima ostavljaju da odrade prljav posao komentarisanja. Predsednik Srbije stavlja sebe iznad zakona poručivši da je on država, odnosno jedini koji sudi i presuđuje u Srbiji. Mnogi se sećaju kad je istakao, za tada još osumnjičenog za ubistva kod Mladenovca, da "neće videti belog dana". Tipičan komentator sudskih dešavanja je Aleskandar Vučić. Dakle, tačno je da politička pripadnost jeste sredstvo svojevrsnog izuzimanja od primene zakona, samo je pitanje mere u kojoj se dešava, a ta mera zavisi od političke pozicije u političkoj hijerarihiji. Vučiću znači i to što se na čelu tužilaštva nalazi osoba bez ikakvog kredibiliteta. I sama je navikla na komande, koje stižu od izvršne vlasti, komanduje i pokušava da disciplinuje podređene u okviru jedne strogo ustrojene strukture kakva je tužilaštvo.I nešto što je kod nas još uvek nezamislivo. Naime, svi dosadašnji predsednici SAD izdavali su predsedničke izvršne naredbe. Neke od njih, pogotovo najstarije, izgubljene su. Predsedničke izvršne naredbe, međutim, podležu kontroli federalnih sudova sa stanovišta ustavnosti, zakonitosti i legitimnosti. Osim časnih izuzetaka, takvo pitanje u slučaju predsednika Srbije niko nije postavio.