U zlatno doba BEZ UČITELJA I ĐAKA: SNS je "najveće bogatstvo" Srbije

U pitanju je, kako je rečeno u Sindikatu prosvetnih radnika Srbije (SPRS), suma od oko 60 miliona evra na godišnjem nivou, odnosno oko sedam milijardi dinara. Šta reći onda na izjavu ministra finansija koji je krajem septembra, 10 dana posle prvog štrajka upozorenja prosvetara, u Skupštini Srbiji izjavio da u državnoj kasi, u prvih osam meseci, ima 132,5 milijarde dinara više prihoda u odnosu na planirani budžet! To je, ako je verovati ministru Siniši Malom na reč, suma 19 puta veća od potrebne sume da prosvetni radnici primaju prosečnu platu u Srbiji.Podsetimo, ministarka prosvete i obrazovanja Slavica Đukić Dejanović nedavno je rekla da zlatno doba ne važi za finansije, već za nacionalni identitet. Zlatno doba i jeste njihovo, oni ga stvarno žive. U svakom drugom uređenom drustvu oni bi bili na na dnu društvene lestvice. Pripadnici SNS-a neprekidno ponavljaju reč tajkun, uvek misleći na ljude iz opozicije ili bliske njima. Oni sami, navodno, dele muku vaskoliog srpskog naroda. Ni sam predsednik nema račun ni u jednoj banci. Zato se i čini da je naprednjački projekat blizu kraja. Svesni su da polako nestaju resursi za otimanje i podelu plena. Zajedničko svim SNS bogatašima je da su u prvom redu visoki funkcioneri ove stranke. SNS je heterogena stranka koja se sastoji od prebega iz SRS i drugih stranaka (uključujući razočarane funkcionere DSS), ali i velikog broja javnih ličnosti poznatih po pomenutom "patriotizmu". Politika u Srbiji za SNS gubi privlačnost ukoliko se ukinu granice, poslovne barijere, privatizuju javna preduzeća, otvori i demonopolizuje tržište. Vučić je oko sebe okupio one koji "znaju posao", koji su kooperativni i odani, spremni na sve, bez moralnih skrupula. Nije mu bila presudna pređašnja partijska pripadnost: ti su postajali ministri, državni sekretari, direktori javnih preduzeća i ustanova, gradonačelnici, predsednici opština… i, bogatili se.Istraživanja konstantno pokazuju visok stepen autoritarnosti građana Srbije, koji su većinski skloni autoritarnom vođi koji treba da ih vodi i od koga se očekuju određene beneficije i "darovi". Ova vlast zaista izlazi u susret takvim očekivanjima, bilo u pogledu zapošljavanja ljudi koji su se upisali u vladajuću SNS, bilo ćutanjem zaposlenih u strahu od gubitka posla. Tu je i redovno podmićivanje paketima sa namirnicama, populističkim rešavanjem pojedinačnih slučajeva kada Vučić uzme telefon i očas reši problem. Vršeći svoju propagandu gotovo dnevno obilaskom Srbije povodom otvaranja nove fabrike ili puta, on se prikazuje kao čovek koji na redovnim okupljanjima sa narodom demonstrira da može da reši pojedinačne ili grupne probleme, ali i da se pohvali da je Srbija postigla najbolje rezultate u ekonomiji, ne samo u regionu nego kao prvak Evrope.To ide do hvalisanja da su Srbija i njen narod zagazili u zlatno doba u kome nikada pre nisu bili. A i beneficije i darovi koje ova vlast deli - paketi, vitamini, novac, vaučeri za banje, opravke stambenih zgrada i slično znače, jer bar 30 odsto ljudi u Srbiji živi u tvrdom siromaštvu ili na njegovoj ivici. U prevodu to znači da je Vučićev režim blizak strahovladi koja ne dozvoljava da se bilo gde nešto začne, održi i poraste što bi ga moglo koštati vlasti. Ako klasna borba prestane da donosi rejting, ne isključuje se povratak na nacionalnu borbu. Preokret je sada lak, jer sadašnji vladar jednako dobro igra i klasnu i nacionalnu borbu.

Režim kaže da dolaze zlatne godine. I ne lažu. Zlatne godine bi stvarno i mogle da dođu. Onima koji su vlast ili dovoljno blizu vlasti. Kad isposluješ da ti cela država bude tvoja prćija, onda te zaista očekuju zlatne godine vladavine.