Vodite računa: Haraju virusi, evo koji su simptomi

 Njima često deca prenesu razne viruse, mnogi se trude da "odleže" na nogama, a uz vitamine i puno sna mnogo bi lakše sve izgurali. Evo šta sve lomi i decu i odrasle, na koje simptome da obratite pažnju i šta može da vam pomogne.

Stomačne i respiratorne viroze sve češće kod dece

Pedijatar dr Dejan Jonev iz Beograda kaže da je apsolutno tačno da među decom vladaju koksaki virus, zauške, varičele, i da su sve češće viroze, bilo da su stomačne ili respiratorne vezane za organe za disanje, pogotovo za gornji respiratorni trakt.

- Savet je uvek da, ne samo deca, nego i odrasli i svi što manje borave u zatvorenim prostorijama, na mestima gde ima mnogo ljudi, gde bi mogli da se zaraze i da dobiju virus, međutim, to je malo teško jer je dosta školske dece bolesno. U odeljenju bude samo po 10 ili 15 učenika, svi su bolesni, je oni jedni drugima veoma lako prenose infekciju, bilo da je u pitanju stomačna ili respiratorna viroza - kaže dr Dejan Jonev za ,,Blic".

Slično je u vrtićima i roditelji treba da obrate pažnju na sledeće simptome u vidu:

kašlja
curenja nosa
kijanja
temperature

- Ako se jave navedeni simptomi treba odmah odvesti dete kod lekara koji će savetovati da dete ne ide u kolektiv, da ne bi drugoj deci prenelo infekciju, a i da bi se adekvatno oporavilo - poručuje dr Jonev.

Obavezno vitamin D

Na pitanje koji vitamini su najvažniji da bi deca ojačala imunitet i lakše se izborila sa virusima, pedijatar kaže da je D vitamin apsolutno krucijalni vitamin koji ima dejstvo koje štiti organizam.

- D vitamin je čak najvažniji u zaštiti i i stvaranju imuniteta. Preporučujemo preparate i multivitaminske, ali apsolutno i uvek je na prvom mestu da ishrana bude raznovrsna, što uglavnom nije slučaj jer se deca jednolično hrane. Postoji trend da se ne jede meso, da se čak ne jede voće, a to nije u redu. Treba prvo obezbediti raznovrsnu ishranu, a ako je dete često bolesno po odluci lekara mogu da se upotrebe suplementi – savetuje dr Jonev.

Zauške ili Mumps

Dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje u Subotici, kaže da je mumps, odnosno zauške, vakcinalno preventivna bolest i da svako dete koje dobije MMR vakcinu, u periodu od 12 do 15 meseci, je delimično zaštićeno, tačnije jedan MMR ga čuva 78 odsto.

- Ostatak koji nije zaštićen može da oboli, ali će imati blažu kliničku sliku. Zato obavezno treba da prime makar prvu dozu sva deca. Činjenica je da vakcinalni obuhvat sa MMR vakcinom nije zadovoljavajući. Kada se primi druga doza zaštita je oko 88 odsto kada govorimo o zauškama, dok je zaštita za morbile 98 odsto. Mumps, odnosno zauške, je druga bolest od koje čuva MMR i on je najbolje rešenje – kaže dr Nebojša Bohucki.

U slučaju da dete nije vakcinisano MMR vakcinom, ima veću verovatnoću da dobije neku od komplikacija Mumps-a:

kod dečaka to je zapaljenje testisa
kod devojčica može da nastane zapaljenje jajanika
pankreatitis
meningitis ili zapaljenje moždanih ovojnica
encalifitis ili zapaljenje mozga
Varičele ili ovčje boginje

Vakcina protiv varičela u Srbiji postoji, ali nije u programu obavezne imunizacije. Može se primiti na lični zahtev.

- Varičela je uglavnom opasno oboljenje u prvoj godini života, do 12 meseci i nakon 15. godine života, dok je između 1. i 15. godine nešto lakše oboljenje. Kod nekih nastaju komplikacije. Može da se primi vakcina protiv varičele ili ona koja čuva od četiri zarazne bolesti u isto vreme, a to je MMRV vakcina – kaže dr Bohucki.

Komplikacija koja može da se javi u periodu kada je bolest manje opasna, od 1. do 15. godine, je upala pluća.

- Može nastati meningitis, odnosno, encefalitis, ali daleko ređe nego kod zauški i nekih drugih virusa. Deca se zaražavaju po pravilu u predškolskom uzrastu i u prvom razredu. Nastaju čitave male epidemije, kolektiv se zarazi, virus bukvalno protutnji kroz zabavišta i škole najčešće u jesen. To se upravo sada i dešava, ali to je normalno – kaže dr Bohucki.

Koksaki virusi, grupa A i B, ili bolest „prljavih ruku“

U grupi A koksaki virusa ima 23 serotipa, dok u grupi B ima 6.

- Kod svakog klinička slika može da bude potpuno odustna, a može da ima i široki spektar tegoba. Recimo, grupa A može da uzrokuje bolest „ruku, nogu i usta“. Karakteristične promene nastaju na stopalima, šakama i unutar usne duplje u vidu mehurića i ispupčenja. Ako je klinička slika koncentrisana samo na usnu duplju, na ždrelo, to je herangina– objašnjava dr Bohucki.

Kod koksaki virusa grupe B može da daje veoma blago do ozbiljijih stanja, a najozbiljnija su:

meningitis
mioperikarditis
encafalitis
Zbog smanjenog obuhvata vakcinama imamo prave male epidemije koje protutnje kroz zabavišta, vrtiće i škole
Foto: Shutterstock / Ringier
Zbog smanjenog obuhvata vakcinama imamo prave male epidemije koje protutnje kroz zabavišta, vrtiće i škole

- Kod 90 odsto dece je bolest blaga. Deca u kolektivu dođu u dodir sa velikih brojem serotipova, u grupi A čak 23 puta i protiv tih serootipa i razviju imunitet. Često oboljevamo od koksaki virusa a da toga nismo ni svesni, odnosno, najčešće nismo ni bolesni ili smo blago bolesni sa povišenom temperaturom, dete je par dana malaksalo, kao i kod neke druge viroze – kaže dr Bohucki.

Kada dete obavezno odvesti kod lekara

Dr Nebojša Bohucki napominje da je individualno kada neko dete treba obavezno odvesti kod lekara kada se jave neki id navedenih simptoma.

- Bolje dete voditi češće nego ređe. Neka kažu da ih roditelji vode za svaku sitnicu! Bolje je tako, zato postoji zdravstveni sistem, a ne čekati ozbiljnije kliničke slike. Smatra se da je odlučujuća temperatura i njena visina, takođe, i opšte stanje. Ako dođe do dehidratacije mora da unosi dovoljno tečnosti, ako ne može da guta zbog koksaki virusa koji prouzrokuju bolne promene, odbija da jede, treba se odmah javiti pedijatru – savetuje dr Bohucki.

Deca nam nisu dovoljno vakcinisana, a za starije počela vakcinacija protiv gripa

Dr Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja „Palilula“ kaže za „Blic“ da se pojedini virusi i oboljenja javljaju kod dece zbog smanjenog obima vakcinacije, ali i zbog promene vremena, dok kod starijih još uvek nema ozbiljnijih simptoma, a počela je i vakcinacija protiv gripa.

-Većinom stariji ljudi dolaze da se vakcinišu protiv gripa. Virusi koji vladaju su uobičajeni, nema prevelikih gužvi, osim na pedijatrij. Bilo koji simptom koji imate vezano za prehladu, kašalj, bol u grlu, curenje iz nosa, povišenu temperature, bolove u kostima, treba da se konsultujete sa lekarom telefonom, a kada već dva do tri dana ne popušta treba doći po terapiju kod lekara ili pedijatra, a ne biti na nogama – kaže dr Stojanović.

Odrasle lomi celo telo, sve ih boli, ali nemaju temperaturu

- Ponovo me „lomi“, isto mi je bilo i pre mesec dana. Izgurala sam tada na nogama, odležala sam samo tri dana, jer bukvalno nisam mogla da se pomerim. Pokušavam i sada da izguram na nogama, ali osećaj je užasan. Nemam snage, spava mi se, boli me sve, kao da imam neku čudnu mučninu kroz celo telo. Glava me boli i imam užasni osećaj boli u očnim jabučicama, kao da će cele oči da mi ispadnu – kaže Jelena M. iz Beograda.

Dr Bohucki kaže da je interesantno što i dalje ima kovida, ali pacijenti imaju dosta blagu ili umereno tešku sliku. Međutim, na osnovu broja testiranja ne postoji odgovarajući uvid koliko je ovaj virus zaista rasprostranjen.

- Kovid nije nestao i dalje je prisutan, ali se manje rade testiranja.Sve viroze koje se javljaju kod dece mogu da se jave i kod odraslih posebno kod onih koji imaju oslabljen imuni sistem, a često je imuni sistem narušen zbog neke osnovne bolesti. Do toga mogu dovesti maligne, autoimune bolesti ili dijabetes koji nije pod kontrolom. Toga dosta ima u odrasloj populaciji, naročito kod starih – kaže dr Nebojša Bohucki.

Higijena je najvažnija

Napominje da je zbog svega toga jako važna u odnosu na sve bolesti higijena, jer samo protiv malog broja imamo vakcine, a protiv ostalih se treba boriti redovnim pranjem ruku, izbegavanjem obolelih osoba koje imaju viruse u sekretima i stolici.

Korona je prisutna, a stiže i grip

- Vitamin D, zatim C i svi ostali su uvek dobrodošli. Najbolje ih je unositi prirodnim putem. Alternativa mogu biti preparati, ali vitamine i minerale je teško iskoristiti iz suplemenata. Iz voća, povrća, mleka, mesa i ostalih namirnica naš organizam bolje sve iskoristi – ističe dr Bohucki.

Bez sna i odmora nema dobrog zdravlja

Napominje da je u zimskom periodu jako važan broj sati odmora i spavanja. San je bitan za oporavak imunog sistema. Treba se toplo oblačiti, slojevito u zavisnosti od vremena.

- Može da krene banalna virusna infekcija i da to virusi iskoriste ako smo nenaspavani, umorni, slabo obučeni i da onda nastanu komplikacije, upala pluća i drugo. Čuvajte se prehlada i nazeba, jer nisu bezazleni – kaže epidemiolog.

Grip je stigao, očekuje se da broj obolelih počne da raste

Epidemiolog dr Nebojša Bohucki izjavio je da je „grip tu, već je dokazan u Srbiji i broj obolelih će da raste“.

- Apelujem da se vakciniše protiv gripa. Čak i oni koji do sada nisu o tome razmišljali, sada je pravo vreme. Grip je srednje teška bolest i imamo jako preventivno sredstvo u vidu vakcina. Treba iskoristiti ovaj benefit i pogodnost koja je besplatno dostupna svim građanima - savetuje.