Juriš svetskih moćnika na Srbiju RADUJE VUČIĆA: Svima nešto, nikome sve - što je ostalo

Uzastopni juriši svetskih moćnika na srpsku prestonicu ne prestaju. Ana Brnabić je na svom profilu objavila podsećanje na "samo neke od najvažnijih svetskih lidera koji su tokom ove godine posetili našu zemlju zahvaljujući značaju i ugledu koji smo stekli mudrom politikom Aleksandra Vučića" i nabrojala predsednika Kine Si Đinpinga, nemačkog kancelara Olafa Šolca, predsednika Francuske Emanuela Makrona, predsednika Izraela Isaka Hercoga, predsednika Indonezije Prabovoa Subijanta, predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana...

- Hajde da se zamislimo kada su se ovakve stvari dešavale našoj zemlji? Kada smo imali ovakav uticaj, bili ovako cenjeni? Nikad. I to Vučić uspeva ne u najlakšim, već u najtežim vremenima od Drugog svetskog rata za Evropu i svet. Ovim treba da se ponosimo, o ovim vremenima će se u budućnosti pričati kao o zlatnom vremenu Srbije - napisala je Ana Brnabić.

Na to je reagovala Marinika Tepić rečima da je "za svaku od tih poseta beskičmenjak dao teritoriju, vazduh, zemlju i vodu, gradove, oranice i budžete i koferče i još im se bekelji, a onda se nama ovde breca i laže i krade i mafija".

I izrekla je suštinu Vučićeve "kvantaške Srbije". Aleksandar Vučić litijumom pokušava da kupi Nemačku kao što je aerodromom, metroom i "rafalima" kupio Francusku. Kineze je već kupio tako što im je dao rudnike bakra i zlata, a u Zrenjaninu oni završavaju jednu od najvećih fabrika guma u Evropi sa tehnologijom, koja uopšte ne garantuje zaštitu okoline. Rusiju je kupio time što joj ne uvodi sankcije, što je za Moskvu od kapitalne važnosti. Šta još i kome ide na prodaju? U tom pogledu, EU je najveći investitor u Srbiji, uključujući 96 miliona evra (106 miliona dolara) u 2024. za modernizaciju puteva i železnica, pored projekata za podršku tranzicije Srbije na zelenu energiju.

Međutim, Rusija kontroliše Naftnu industriju Srbije (NIS), a Kina, preko Ziđin Majning Grup (Zijin Mining Group), poseduje 63 odsto RTB Bor, najveće rudarske kompanije u zemlji. Vučić je otvorio i Srbiju za arapski svet. Ujedinjeni Arapski Emirati su uložili milione dolara u projekta Beograd na vodi, koji prate razne kontroverze - od optužbi za uzurpaciju zemlje do korupcije. Ni SAD nisu ostavljene po strani. Srbija je u maju sklopila dogovor sa Džaredom Kušnerom, zetom bivšeg predsednika SAD i republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, da izgradi poslovno-stambeni kompleks na ruševinama zgrade nekadašnjeg bivšeg Ministarstva odbrane Jugoslavije u centru Beograda. U nedavnom intervjuu za britanski Fajnenšel tajms, Vučić je insistirao na tome da je reč o čisto "poslovnom poduhvatu".

Narod naslućuje da će uskoro sve u Srbiji biti privatno; uostalom i vlast se ponaša kao privatni vlasnik države, čiji radnici nemaju šta da jedu, ne primaju zarade, nemaju overene zdravstvene knjižice, a sve to zbog nezakonitog ponašanja poslodavca koji je, mrtav - hladan, izneo sav svoj "ekstraprofit" iz zemlje, a u pitanju su uglavnom stranci. Stavljanje naših strateških resursa na doboš ravno je brisanju naše budućnosti. Zbog korupcije u državi zemlja nam izgleda kao društvena firma iz doba Jugoslavije, koju budzašto privatizuju, rasparčavaju i prodaju u delovima. Čineći to, država svesno gazi nacionalne interese zarad lične koristi.

Ali, samo Zapad ima tu sposobnost da predstavlja pojedinačne interese kao interese čitavog čovečanstva, poput slobode, emancipacije, napretka. Tu se negde udomio i predsednik Srbije.