Srbija NESTAJE: Imamo najmanje rođenih beba od 1900. godine!

Ipak, statistika pokazuje da čak ni to nije prvi put. Naime, još se 2013. godine govorilo o većem broju beba rođenih u vreme ratova nego tada. U isto vreme, dok natalitet u Srbiji opada, broj umrlih, odnosno mortalitet, u periodu od januara do avgusta 2024. porastao je u odnosu na isti period 2023. godine, doprinoseći učvršćivanju trenda negativnog prirodnog priraštaja u Srbiji.

Država pokušava nešto da uradi kako bi barem umanjila ovu crnu statistiku, ali su dosadašnji koraci Vlade Srbije bili primarno usmereni na određene finansijske mere. Nedavnim usvajanjem izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, povećan je i roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ali to mladima očigledno nije dovoljan podsticaj za formiranje porodice. Problem, dakle, nije nezadovoljavajući iznos i generalno slabije materijalno stanje, već još mnogo drugih činilaca koji zahtevaju podjednaku pažnju vlasti, ali i društva.

Gordana Bjelobrk, iz Republičkog zavoda za statistiku, navodi za NIN da potencijalna rešenja treba potražiti i u primeni drugih mera populacione politike koje se, između ostalog, odnose na usklađivanje rada i roditeljstva, očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja, rešavanje problema neplodnosti, a potrebno je i aktiviranje lokalnih samouprava.

- S obzirom na to da pad rođenih beba beležimo od pedesetih godina prošlog veka, da negativan prirodni priraštaj imamo od 1992. godine, da je stoga došlo do promene u starosnoj strukturi stanovništva, sada je veoma teško računati na veći rast rođene dece u narednom periodu. Da smo tada sprovodili neke mere populacione politike, kada je kontingent žena koji je neophodan za rađanje bio znatno veći, i efekti mera bili bi većeg obima. Nijedna generacija žena koje su rođene posle Drugog svetskog rata nije obezbedila prostu reprodukciju stanovništva - ističe Bjelobrk i dodaje da je statistika najgora u regionima južne i istočne Srbije, gde većina opština ima negativan prirodni priraštaj još od 1961. godine, odnosno usred bebi-buma na Zapadu po kojem je ceo taj period dobio ime.

Međutim, prema njenim rečima, ne mora da znači da je situacija potpuno bezizlazna.

- Svakako da moramo da sačekamo da se završi ova godina i da dobijemo sve podatke, ali mislim da je izgledan pad u odnosu na prethodnu godinu. Veoma je izvesno da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti, uz pretpostavke o trenutnom kretanju nataliteta, mortaliteta i migracija. Ipak, ako intenzitet migracija bude značajniji u narednom periodu, kao i set primenjenih mera koje su definisane u strategiji rađanja, uz aktivno učešće svih činilaca društva, možda možemo očekivati i neki pozitivan signal koji bi vodio ka revitalizaciji - objašnjava Bjelobrk.

Demograf Goran Penev kaže za NIN da su u Srbiji opšteprihvaćene niske reproduktivne norme od praktično celokupnog stanovništva, te da je to nešto što je sada vrlo teško promeniti.

- Nizak nivo rađanja je kod nas prisutan već decenijama. Od 1956. godine, skoro 70 godina, nivo rađanja je ispod onog koji je potreban za prostu reprodukciju, odnosno za zamenu generacija, od 2,1 do 2,3 deteta po ženi, u zavisnosti od toga kolika je smrtnost. Od 1956. do 1992. smo zbog relativno povoljne starosne strukture imali i pozitivan prirodni priraštaj, ali od 1992. beležimo veći broj umrlih nego rođenih - navodi Penev za NIN.

On ističe da problem leži u tome što je stanovništvo u zemlji sve starije, naročito zbog opadanja fertiliteta i negativnog uticaja migracionih tokova.

- Imamo situaciju da je sve manje žena koje su u fertilnom, odnosno u optimalnom fertilnom periodu, koje rađaju. Onda je normalno da će biti i sve manji broj rođene dece, bez obzira što možda stopa ukupnog fertiliteta po ženi i ne opada tako naglo. Ona se u nekim periodima i lagano povećavala, međutim to se ne odražava na ukupan broj dece. Takođe je činjenica da se kontinuirano iz godine u godinu produžava prosečna starost majke prilikom rođenja prvog deteta. Pored toga, povećava se i udeo žena bez dece u optimalnom reproduktivnom periodu, ali i uopšte udeo žena bez dece koje izlaze iz reproduktivnog perioda, sa 49 godina. Iz godine u godinu je manji broj rođenja, a to sam govorio i pre desetak godina - da opet pomeramo lestvicu naniže - ističe sagovornik NIN-a.

Penev smatra da je dobro donositi mere, davati podršku, ali i da tih "nekoliko hiljada evra nisu glavni motiv za donošenje odluke o rađanju". Kako kaže, iako ne osporava važnost mera, smatra da one ipak treba da budu selektivne, po starosti i po kontingentima koji su važni za populacionu politiku Srbije.

- Treba voditi računa da se stvore uslovi za one koji žele decu. Sudeći prema anketama, ogromna većina mladih ili onih koji su u reproduktivnoj starosti, pre svega mislim na žene, ali i njihove partnere, visoko vrednuje roditeljstvo. Dakle nije da ne postoji želja za rađanjem, ali tu treba napraviti sklad između želja i realizacije - navodi on.

I mada postoje razlike u broju rođenih u različitim delovima zemlje, Penev naglašava da je nizak natalitet problem čitave Srbije, ali u isto vreme i boljka s kojom se suočava dobar deo sveta.

- I ona područja koja su bila tipično visoko fertilitetna, sada imaju opadajuće i relativno niske reproduktivne norme. Međutim, to važi i za Evropu. Postoje razlike po zemljama - neke imaju zadovoljavajuć fertilitet, ali takođe ispod nivoa za prostu reprodukciju, što se odnosi pre svega na skandinavske zemlje, na Francusku, Veliku Britaniju. One imaju znatno povoljniju starosnu strukturu i onda se to ne odražava na negativan prirodni priraštaj. S druge strane, imaju pozitivan migracioni saldo i to decenijama. Na taj način mogu i da utiču na održavanje relativno povoljne starosne strukture, ne samo sa ekonomskog nego i sa demografskog aspekta - objašnjava Penev.

Ipak, sagovornik NIN-a dodaje da bez obzira na to što i te druge zemlje imaju natalitet ispod nivoa potrebnog za prostu reprodukciju, kod njih je prisutan pozitivan prirodni priraštaj.

- Mi imamo dvostruki problem - niske reproduktivne norme, nepovoljnu starosnu strukturu, odlaganje rađanja i zbog toga i nizak natalitet. Možete me i sledeće godine pitati, ponovo ću reći da je najniži od 1900. godine, iako je početkom dvadesetog veka bilo upola manje stanovnika nego sad - ističe Penev.

Kako kaže, veruje da će teško doći do bilo kakvih promena u narednim decenijama, već da će se trend sve manjeg broja stanovnika, koje je ujedno sve starije, sasvim izvesno nastaviti.

- Podaci pokazuju da čak i sa naglim povećanjem fertiliteta, koji sada deluje kao naučna fantastika, na 2,3 ili 2,5 po ženi, opet ćemo imati negativan prirodni priraštaj, zato što je ogromna razlika između broja umrlih i broja živorođenih, gotovo 40.000. Stvar je u tome što se povećava kontingent starih ulaskom u tu kategoriju rekordnih generacija rođenih posle Drugog svetskog rata. Onda je normalno kada imate potpuno iskrivljenu starosnu piramidu, budući da je ona sada najšira pri vrhu umesto na dnu, da je i smrtnost tolika kolika i jeste - zaključuje Penev.