Odgovor na tekst "A Rio Tinto tvrdi drugačije: Ispod Jadra postoje rezerve podzemnih voda"

Reagovanje kompanije Rio Tinto prenosimo u celosti:

"Portal Direktno je 10. oktobra 2024. godine objavio članak "A Rio Tinto tvrdi drugačije: Ispod Jadra postoje rezerve podzemnih voda" u kome je iznet niz netačnih navoda koje je kompanija Rio Tinto prinuđena da demantuje.

Kompanija Rio Tinto nikada nije tvrdila da "ispod Jadra ne postoje rezerve podzemnih voda". Upravo suprotno. Podzemne rudničke vode u zoni rudnika, koje zbog svog sastava ne mogu biti korišćene kao izvor pijaće vode, osnovni su izvor vode koja bi se koristila za potrebe funkcionisanja rudnika i postrojenja za preradu rude, što je detaljno objašnjeno u javno dostupnim nacrtima Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat "Jadar".

Kompanija Rio Tinto je prethodno saopštila, što je potvrđeno i u članku, da postojanje "ogromnih rezervi pijaće vode" u dolini Jadra, o kojima u članku govori Zoran Stevanović, hidrogeolog, profesor Rudarsko geološkog fakulteta u penziji, nijednom studijom nije naučno potvrđeno. Na to ukazuju i drugi nezavisni izvori. Tako je, na primer, doskorašnja dekanka Rudarsko-geološkog fakulteta Biljana Abolmasov javno iznela stav da se radi "o takozvanoj "staroj vodi", da se ne koristi i da je ta voda najverovatnije zatrovana teškim metalima".

I Dr Sanja Sakan, koautorka rada Dragane Đorđević i saradnika pod nazivom "Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji" je u intervjuu NIN-u, od 21. avgusta 2024. godine izjavila da "ako nam zatreba, možemo da uradimo ispitivanja, koliko god to bilo teško, i da vidimo da li tu vodu možemo da iskoristimo", čime je potvrdila da ne postoje naučni dokazi da pomenute "ogromne rezerve pijaće vode" postoje, iako se u pomenutoj studiji čiji je ona koautor, a koja je trenutno u postupku revizije i mogućeg povlačenja, tvrdi suprotno.

Izjednačavanje "podzemnih voda" i "ogromnih rezervi pijaće vode" od strane autora, može dovesti građane u zabludu, budući da je reč o potpuno različitim kategorijama.

U članku se takođe netačno implicira da se navodne „ogromne rezerve pijaće vode“ nalaze u zoni rudnika, iako i sam profesor Stevanović kaže da se ovo izvorište potencijalno „nalazi nizvodno od lokacije željenog rudnika oko 15-17 km“, dakle ne „na mestu rudnika“, kako se netačno navodi u članku, premda je i sam navod profesora Stevanovića upitan.

Projekat „Jadar“ se u segmentu upravljanja vodnim resursima voda razvija u skladu sa Strategijom upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije, kao i dokumentom Vodoprivredna osnova Republike Srbije. Ova strateška dokumenta jasno definišu moguća rešenja snabdevanja vodom za piće. Jedna od izdvojenih oblasti jeste i Mačvanski regionalni sistem, odnosno podzemne vode aluvijona (priobalja) Mačve i Posavine koje se koriste za vodosnabdevanje naselja u okruženju, sa mogućnošću povezivanja sa sistemima za vodosnabdevanje Srema i okolnim sistemima.

Profesor Stevanović u članku ne navodi da se kompletna dugoročna strategija Republike Srbije zasniva na prostoru Mačvanskog-Sremskog basena, koji se ne nalazi kod Loznice, već ova oblast počinje oko 40 kilometara nizvodno od lokacije planiranog rudnika i prostire se dalje ka mestu Jarak koje se nalazi još 30 kilometara nizvodnije.

Projekat „Jadar“ projektovan je tako da ne ugrozi nijedan postojeći ili budući izvor pijaće vode iz kojih se lokalno stanovništvo trenutno snabdeva ili bi se moglo snabdevati u budućnosti. Do sada sprovedena istraživanja u oblasti zaštite voda pokazuju da je projekat izvodljiv uz uticaje po režim voda u celini koji su u okviru najviših standarda koje propisuju zakoni Republike Srbije i Evropske unije.

Do sada sprovedena istraživanja u oblasti zaštite voda, između ostalog, obuhvataju preko 900 opita utiskivanja vode pomoću pakera. Izvedeno je nekoliko desetina testova crpenja bunara u zoni ležišta i šire. Uspostavljena je mreža za osmatranje režima površinskih i podzemnih voda koja se sastoji od preko 120 pijezometara i preko 30 lokacija za praćenje režima površinskih voda. Vršena su hidrodinamička modeliranja podzemnih voda sa ciljem analize režima i ocene priliva i uticaja odvodnjavanja rudarskih prostorija. Rađeno je nekoliko iteracija hidroloških i hidrauličkih modeliranja sa ciljem razumevanja režima površinskih voda i zaštite od velikih voda reke Jadar. Rađene su i analize uticaja klimatskih promena na režim voda.

Projekat zaštite deponije i svih vodosabirnika za prihvat otpadnih voda urađen je u skladu sa najstrožim standardima za ovakva industrijska postrojenja. Kapacitet vodosabirnika projektovan je tako da omogući prihvatanje otpadnih voda na način da se ne dozvole akcidentna izlivanja. Tretman otpadnih voda je adekvatan da zadovolji najstrože standarde kvaliteta zaštite voda u smislu kapaciteta i načina tretmana otpadnih voda. Rezultati svih navedenih i brojnih drugih analiza koje se odnose na zaštitu vode, javno su dostupni u Nacrtima Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat „Jadar“, a biće i predmet javne rasprave kada Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat „Jadar“ bude stavljen na uvid stručnoj i opštoj javnosti u formalnom procesu, u skladu sa zakonima Republike Srbije.

Navedena istraživanja sprovedena su u saradnji sa vodećim domaćim stručnjacima iz ovih oblasti i to sa odsekom za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta, odsekom za vodno-ekološko inženjerstvo Građevinskog fakulteta u Beogradu, kao i sa stručnjacima iz Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi iz Beograda. Dodatnu podršku u sprovođenju analiza pružale su i vodeće međunarodne kuće koje se bave projektovanjem i istraživanjem voda. Nedvosmisleni zaključak svih istraživanja je da je Projekat „Jadar“ moguće realizovati tako da nijedan postojeći ili budući izvor pijaće vode iz kojih se lokalno stanovništvo trenutno snabdeva ili bi se moglo snabdevati u budućnosti ne bude ugrožen.

Profesor Stevanović u članku i ne osporava da je Projekat „Jadar“ projektovan u skladu sa najvišim standardima životne sredine i da u svom redovnom poslovanju, on ne bi ugrozio nijedan postojeći ili budući izvor pijaće vode. On, međutim kaže da postoji „rizik od prirodnih nepogoda i incidenata koji mogu da nam unište rezervoar najkvalitetnijih podzemnih voda kojima Srbija raspolaže“, iako nije naučno utvrđeno da on zaista postoji, niti da se nalazi na lokaciji koju profesor Stevanović navodi, kao i da su „nagli poplavni talasi nešto što vrlo lako može da devastira i veliki deo rudnika“.

Sva udesna scenarija, o kojima govori profesor Stevanović, detaljno su razrađena Seveso i brojnim drugim studijama, a sve potrebne preventivne mere za efikasno upravljanje rizicima integrisane su u Projekat „Jadar“ u skladu sa najvišim standardima Republike Srbije i Evropske unije, uključujući zaštitu od padavina i poplavnih talasa kakvi se mogu dogoditi jednom u preko 10 hiljada godina i razornih zemljotresa. Sva postrojenja i objekti u okviru Projekta „Jadar“ bili bi među retkim objektima na teritoriji Jadra koji bi mogli da odole takvim udesnim scenarijima i to bez uticaja na životnu sredinu izvan dozvoljenih granica propisanih najvišim standardima zaštite životne sredine Republike Srbije i EU.

Kompanija ovim putem poziva profesora Stevanovića, ili bilo kog drugog eksperta iz ove oblasti, da javno objavi ili dostavi kompaniji bilo koju naučnu studiju za koju veruje da može da doprinese zaštiti izvorišta pijaće vode u kontekstu Projekta „Jadar“. Rio Tinto je prva velika rudarska kompanija koja je uvela najviše standarde održivog upravljanja vodnim resursima, samoinicijativno se obavezujući da javno objavljuje podatke o korišćenju voda za sve svoje lokacije na kojima posluje, budući da je voda jedan od najvažnijih resursa svake zemlje, ali i globalno.

Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koji zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti", zaključuje se u reagovanju kompanije Rio Tinto.