Izvršitelji vas mogu preko noći iseliti iz stana

Na potrebu menjanja postojećih odredbi ukazali su iz udruženja "Krov nad glavom" koja se bavi pružanjem podrške i savetodavnom pomoći ljudima kojima izvršitelji pokucaju na vrata, a gotovo neizostavno su i na terenu kada se pokuša iseljavanje. Mondo je istraživao koji su najveći nedostaci postojećeg zakona, šta na to kaže Ministarstvo pravde, ali se obratili i Komori izvršitelja. Međutim, za razliku od ostalih institucija, od njih nisu dobili odgovor.

Dok izvršitelji godinama unazad na napade odgovaraju kako rade po propisima i u skladu sa javnim ovlašćenjima koje im je poverila država 2011. godine, s druge strane deo javnosti je složan da je potrebna izmena postojećeg zakona.

- Prava trećeg lica su u potpunosti ignorisana. Postojeći model izvršnog postupka zapravo skrojen po meri velikog kapitala, a protiv običnog građanina. Naš osnovni zahtev jeste da se ukinu javni izvršitelji, da se izvršenja vrate u nadležnost suda zato što su sada bez sudske rasprave i bez utvrđivanja činjenica u sudskom postupku, ukinuta sva prava kao dužnicima - rekao je za Mondo Jovan, aktivista ove organizacije.

Najčešće nepravilnosti pri izvršenju iseljenja

Osnovni zahtev ovog udruženja jeste da se ukinu javni izvršitelji, da se izvršenja vrate u nadležnost suda, rekao nam je Jovan i naveo koje su to najčešće "nepravilnosti koje građani uočavaju prilikom iseljavanja iz stana i najčešće su predmet žalbi".

- Najozbiljnije nepravilnosti tiču se određivanja troškova. To je ostavljeno gotovo u potpunosti Komori izvršitelja da sama odlučuje. Osim toga podneli smo zahtev da se humanizuje izvršni postupak, da se zaštiti pravo na dom. Šta to znači? Da se unese odredba koja bi bila i u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, ukoliko nepokretnost ima funkciju doma izvršnog dužnika i njegove porodice, ona ne može biti predmet izvršenja - objasnio je aktivista.

Združena akcija "Za krov nad glavom" uočila je i mnogo problema prilikom procene i prodaje imovine dužnika i jedan od njihovih zahteva je da se ukine elektronska aukcija, jer tu vide netransparentnost i korupciju.

Ministarstvo pravde objašnjava propise

Tim povodom iz Ministarstva pravde, u vezi sa ovlašćenjima izvršitelja, objašnjavaju da se popisuju stvari koje su u državini izvršnog dužnika, kao i stvari koje su u svojini izvršnog dužnika, ali u državini izvršnog poverioca ili drugog lica.

- Popisuju se i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje. Ovakvo rešenje je zakonodavac predvideo iz razloga sprečavanja zloupotreba od strane izvršnih dužnika, a sve u cilju ostvarenja načela na kojima se temelji izvršni postupak i postupak obezbeđenja. Treće lice ima pravo na prigovor i taj mehanizam zakon prepoznaje, a praksa uvažava - obrazložili su za Mondo.

Kako dalje navode, treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje, može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu i rok za to je do okončanja izvršnog postupka.

- Treće lice dužno je da u prigovoru navede razloge za prigovor i da uz prigovor priloži isprave kojima dokazuje postojanje svoga prava, inače se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu. Ovakvo rešenje je nesporno i u uporedno-pravnim rešenjima - kažu u Ministarstvu pravde.