DNO IMA RUPU "Ustaša" u sramnom SNS rečniku uvreda

Dok je poslanik Zdravko Ponoš govorio u Skupštini, iz dela sale gde sede poslanici vlasti začulo se "đubre jedno ustaško". Ponoš za N1 kaže da su mu rekli da je to izgovorio Nebojša Bakarec i dodaje da je to uradio po partijskom zadatku.

Bakarec se ne libi da protivnike režima naziva ustašama. On je svojevremeno komentarišući proteste "Srbija protiv nasilja“ optužio organizatore protesta da su im "gosti ustaše".

- Ugostili ste i većnicu iz Zagreba, koja je većnica lažnog ekologa i gradonačelnika Zagreba Tomaševića. Gost vaših protesta je i ustaša Domagoj Margetić - rekao je tada Bakarec.

Nismo se približili otrežnjenju, kao što smo verovali, već truleži. I tako sedimo, ne preduzimamo ništa, zgroženi naprednjačkim bezumljem. Nebojša Bakarec je na političkom nebu Srbije kao crna rupa u kosmosu, tačka beskrajne gustine u kojoj su ukinuti i prostor i vreme, nemoguće telo oko koga kao uklete kruže zarobljene zvezde. To nijedan živ čovek ne bi mogao da podnese. Pobornik je shvatanja da nema patriotizma izvan potpune odanosti gospodaru u ljubavi i mržnji. Njegova hipoteza o zabranjenom slobodnom mišljenju dolazi iz kolektivnog skučenog uma vlasti. Bakarec je dobro smišljen projekat Aleksandra Vučića, oblikovan sukobljenim ekstremnim ideologijama i pripremljen za konačan cilj.

Skoro svaki dan u Skupštini Srbije, njemu je istorijski. Pri čemu se istorija odvija kao haotična politika opstanka. U njegovim dometima proklinjanja ne postoji vrhunac, sve što je bilo kada rekao, učinio ili objasnio, nadmašiće novim poduhvatom. On opstaje kao nepobedivi besednik u svakom dijalogu, odbijajući upadljivo nadmeno bilo koju verziju istine osim svoje, rušeći bez ikakvog obzira samu suštinu, logiku i smisao dijaloga u Skupštini Srbije. Reklo bi se da je potpuno uveren u ono što radi. A možda zaista i jeste. Ako je tako, onda postojanje takvog uma predstavlja uvod u opšti etički slom.

I, naravno, bilo bi nezamislivo da se Milenko Jovanov nije našao među naprednjacima kojima su politički protivnici ustaše. On je uporni i fanatični udarnik u odbrani velikog šefa. Svoje zaumne, toksične tirade počinje i završava zastrašujućim kletvama na one koji ne vole ono što i on, onoga koga on grli neizmerno, iz najprizemnijih podaničkih, strastvenih emocija. O opoziciji? Oni su za njega bez uticaja, nije ih želeo narod ovde, tako kaže. U jednom od svojih mnogobrojnih obraćanja iskoristio je priliku da opoziciju uporedi sa nacistima iz nacističke Nemačke.

- Mogu jedino da vas uporedim sa ustašama, jer su i oni obeležavali svoje političke protivnike, ni sa kim više -  rekao je Jovanov.Vaspitanje je samo jedna lepa privatna vrlina - ako je stvarno, ili poza - ako nije stvarno. To je sve. Sa tim stvarno u politici ne možeš da uradiš ništa. To je nešto što bi trebalo da se podrazumeva, ali od toga nikakve konkretne koristi. Zato su novoradikalci to izbacili kao merilo vrednosti. Ova vlast represiju obnavlja na nekulturan i prostački način. Sada,12 godina kasnije budućnost u Srbiji izgleda kao neka neumesna šala.

Nismo li već previše godina uzalud potrošili?